NARODNI poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije napisao je tekst o Draganu Đilasu.
Foto: Tanjug/Dejan Živančević + Foto: Koca Sulejmanovic / Alamy / Profimedia
– Dragan Đilas je još jednom pokazao da, osim mržnje prema Aleksandru Vučiću i bolesne želje da se ponovo dokopa vlasti, građanima Srbije nema šta da ponudi.
Njegovo najnovije obraćanje nije politički program, nije ozbiljna analiza niti predlog za bolju Srbiju. To je bujica uvreda, optužbi bez dokaza i crnih predviđanja čoveka koji pokušava da sopstvenu političku prošlost izbriše napadima na druge.
Đilas govori o „lažnoj stvarnosti“, a upravo je politika kojoj je pripadao građanima godinama prodavala lažna obećanja dok su fabrike zatvarane, radnici ostajali bez posla, sela propadala, a država ekonomski i politički slabila.
Danas bi čovek koji je bio jedan od najmoćnijih ljudi tadašnje vlasti da se predstavi kao nevini posmatrač i spasilac Srbije. Govori o podelama, a gotovo svaku svoju izjavu zasniva na vređanju, etiketiranju i proglašavanju političkih protivnika kriminalcima.
Govori o pristojnosti, a predsedniku Republike i milionima građana koji podržavaju njegovu politiku poručuje da će biti upisani „najcrnjim slovima“. Govori o institucijama, a presude bi očigledno donosio lično, u novinskim kolumnama i sa skupštinske govornice.
To nije borba za demokratiju. To je politička nemoć pretvorena u agresiju.
Aleksandra Vučića neće ocenjivati Dragan Đilas, već građani Srbije i rezultati koji ostaju iza državne politike: izgrađeni putevi, pruge, bolnice i škole, otvorene fabrike, snažnija vojska, veće plate i penzije i Srbija koja samostalno donosi odluke i čuva svoje nacionalne interese.
O rezultatima se može raspravljati, vlast se može kritikovati i svaka odgovorna primedba mora se čuti. Ali Đilas ne želi raspravu. Njemu su potrebni mržnja, sukobi i predstavljanje Srbije kao zemlje u kojoj ništa ne valja, jer jedino na opštem nezadovoljstvu vidi priliku za svoj politički povratak.
Posebno je licemerno što se danas predstavlja kao zaštitnik građana i državnih interesa, a ne nudi odgovor na jednostavna pitanja: šta je konkretno uradio kada je imao vlast, zašto su mu građani uskratili poverenje i zbog čega se njegova politika i dalje svodi na samo jednu rečenicu — da Vučić mora da ode?
Srbija nije lično vlasništvo Dragana Đilasa, niti je njena budućnost talac njegove frustracije zbog toga što već godinama ne uspeva da zadobije podršku naroda. Vlast se u demokratskoj državi osvaja na izborima, programom, radom i poverenjem građana — a ne najcrnjim rečima, neprestanim optužbama i prizivanjem obračuna.
Đilas može da nastavi da blebeće, vređa i piše političke presude. Međutim, postoji činjenica od koje ne može pobeći: dok Aleksandar Vučić iza sebe ostavlja rezultate koje građani mogu da vide, Đilas iza sebe ostavlja samo gorčinu, podele i očajničku želju da se vrati na vlast.
Istoriju neće pisati Đilasove kolumne. Pisaće je dela, rezultati i građani Srbije – naveo je narodni poslanik Dejan Bulatović.
