U sremskom selu Martinci živi čovek čija životna priča pokazuje da za znanje nikada nije kasno i da diploma nije jedino merilo obrazovanja. Rade Šumarski, koji je rođen 1943. godine usred Drugog svetskog rata, završio je samo četiri razreda osnovne škole, ali je zahvaljujući ogromnoj upornosti i ljubavi prema knjizi savladao nemački jezik do nivoa na kom ga danas čita, govori i prevodi.
Ovaj vremešni Sremac, koji je već zakoračio u desetu deceniju života, u svom domu ima pravu malu biblioteku nemačkih knjiga, rečnika i starih udžbenika iz kojih je godinama samostalno učio. Nemački jezik savladao je bez škole i profesora, a tokom života tom jeziku naučio je i više od stotinu đaka.
– Imao sam samo četiri razreda škole. Ali meni je to bilo malo znanja. Imao sam interesovanje za knjige, za nauku i za jezike, pa sam počeo sam da učim. Redom sam uzimao udžbenike, od petog i šestog razreda pa dalje – kaže Rade za RINU.
Rođen u ratnim godinama, detinjstvo je proveo u siromaštvu. Kao dečak čuvao je svinje po sremskim strnjikama, često i noćivao sam na njivama. Školovanje je prekinuo jer porodica nije imala novca za dalje obrazovanje, ali ga to nije sprečilo da nastavi da uči.
Prekretnica u njegovom životu dogodila se kada je shvatio koliko je važno znanje jezika.
– Video sam dvoje dece kako međusobno pričaju romski, a sa mnom srpski. Tada sam pomislio kako oni znaju dva jezika, a ja ni svoj ne znam kako treba. Rekao sam sebi da moram da učim – priča Rade.
Od tada su knjige postale njegov svakodnevni saputnik. Godinama je proučavao nemačku gramatiku, čitao književnost i prevodio pesme nemačkih autora na srpski jezik, vodeći računa da zadrži rimu i smisao originala.
U njegovoj kući danas se nalaze desetine knjiga i svezaka sa prevodima, ali i zapisi o istoriji sela Martinci. Kaže da je pročitao gotovo sve što je mogao da pronađe iz nemačke književnosti.
– Nema knjige koju nisam pročitao, neke i po dva puta. Knjiga je najbolji prijatelj – kaže ovaj vremešni Sremac.
Meštani Martinaca za deda Radu kažu da je živa enciklopedija sela i primer kako se znanje može steći isključivo snagom volje. Iako je ceo život radio kao domaćin i poljoprivrednik, u poznim godinama postao je i pesnik, prevodilac i hroničar svog kraja.
I danas, u desetoj deceniji života, Rade Šumarski svakodnevno čita i prevodi sa nemačkog jezika, dokazujući da pravo obrazovanje počinje onda kada čovek odluči da nikada ne prestane da uči.
Kurir.rs/ RINA