SRPSKA pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 9. septembra, proslavljaju praznik Prepodobnog Pimena Velikog, jednog od najznačajnijih pustinjskih otaca i velikih podvižnika hrišćanskog Istoka.
Foto: SPC
Sveti Pimen bio je rodom iz Egipta, a još od mladosti posećivao je znamenite duhovnike i od njih sabirao iskustva i pouke. Predanje beleži da je, kada je kao dečak došao kod Svetog Paisija, starac rekao: „Ovo će dete spasti mnoge, s njim je ruka Božja.“
Pimen se kasnije zamonašio, a njegovim putem krenula su i njegova dva brata. Njihov život bio je ispunjen molitvom, radom, postom, ćutanjem i neprestanim nastojanjem da se udalje od svega što odvlači čoveka od Boga.
Posebno je upečatljiva priča o njihovoj majci, koja je došla u manastir želeći da vidi svoje sinove. Pimen nije želeo da joj otvori vrata, već ju je upitao da li želi da ih vidi u ovom ili u budućem životu. Kada je majka odgovorila da želi da ih vidi u večnosti, svetitelj joj je poručio da će, ako podnese da ih sada ne vidi, imati nadu da će ih tamo videti.
“Ne veruj odmah ni onome što očima svojim vidiš”
Prepodobni Pimen ostao je upamćen i po brojnim poukama koje su zapisane u drevnim monaškim zbornicima. Njegove reči bile su usmerene na smirenje, uzdržanje od osuđivanja drugih, pokajanje i ljubav prema bližnjem.
Jedna od njegovih najpoznatijih pouka glasi:
– Ako pokrivamo sagrešenja braće, i Bog će pokriti naša.
Kad ga je jedan monah upitao kako da se ne sablažnjava zbog greha drugoga, Pimen je ukazao da čovek pre svega treba da gleda sopstvene slabosti. Greh brata uporedio je sa malom grančicom, a sopstvene grehe sa velikom gredom.
Zato je učio da ne treba lako verovati glasinama, niti brzo osuđivati druge.
“Zlom nikada nećeš pobediti zlo. Ako ti ko čini zlo, ti mu uzvraćaj dobrom”, jedna je od pouka koje se pripisuju ovom svetitelju.
Molitva kao odgovor na rđave pomisli
Sveti Pimen je posebno govorio o borbi sa pomislima. Kada su ga pitali kako čovek da se izbavi od rđavih misli, odgovorio je da treba da pribegne molitvi Bogu.
Njegove pouke nisu se odnosile samo na monahe. U njima se nalaze teme koje su bliske svakom čoveku: kako se boriti sa gnevom, sujetom, osuđivanjem, gordošću, lenjošću i nepotrebnim brigama.
Za njega je istinski duhovni život bio neodvojiv od dela. Govorio je da čovek treba da živi tako da mu čitav život bude služenje Gospodu.
“Tri su glavne stvari”
U jednoj od svojih pouka prepodobni Pimen izdvaja tri stvari kao naročito važne za čoveka: bojati se Boga, često se moliti i bližnjemu dobro činiti.
Foto: SPC
Učio je i da je temelj monaškog života u siromaštvu, trpljenju i razboritosti, ali je istovremeno upozoravao da telesni podvig sam po sebi nije dovoljan ako čovek ne radi na pobedi nad strastima.
– Mi smo naučili da budemo ne ubice tela nego ubice strasti – govorio je svetitelj.
Njegov život bio je primer upravo takve borbe – ne radi samog stradanja, već radi očišćenja srca i približavanja Bogu.
Izbegavao slavu i ljudske pohvale
Prepodobni Pimen je tokom života više puta izbegavao ljudsku slavu. Kada je jedan vlastodržac želeo da ga vidi, svetitelj je odbio susret, strahujući da bi počasti i poštovanje mogli narušiti njegovo bezmolvije i smirenje.
Čak i kada su ga ljudi kasnije poštovali zbog njegove mudrosti, Pimen je nastojao da se skloni od pohvala.
Njegova najveća briga bila je spasenje duše i duhovna korist onih koji su mu dolazili za savet.
Prepodobni Pimen Veliki podvizavao se u egipatskoj pustinji u V veku i doživeo duboku starost. Iza sebe je ostavio brojne duhovne pouke koje su vekovima prenošene među hrišćanima.
Njegov život i danas podsećaju da se istinska duhovna snaga ne ogleda u osuđivanju drugih, već u smirenju, molitvi, pokajanju, trpljenju i ljubavi.
Tropar, glas 8:
– Potocima tvojih suza besplodnu pustinju si obrađivao i uzdasima iz dubine duše, umnožio si.
BONUS VIDEO: KOLONA KOD HRAMA SVETOG SAVE: Vernici u redu za celivanje i poklonjenje pojasu Presvete Bogorodice
