Danas je Ivanjdan i crveno slovo: Veruje se da je praznik toliko veliki da se sunce triput zaustavlja, ovo su običaji koje treba da ispoštujemo – Posebno žene

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Ivanjdan, praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. Ovaj veliki praznik u crkvenom kalendaru obeležen je crvenim slovom, a prate ga brojni narodni običaji i verovanja.

Prema hrišćanskom predanju, šest meseci pre nego što je arhangel Gavrilo Bogorodici najavio rođenje Isusa Hrista, javio se svešteniku Zahariji u jerusalimskom hramu i saopštio mu da će njegova supruga Jelisaveta, iako u poznim godinama, roditi sina. Zaharija nije odmah poverovao anđelovim rečima, pa je ostao nem sve do osmog dana po rođenju deteta, kada je na daščici napisao ime Jovan i ponovo progovorio.

Sveti Jovan kasnije je u reci Jordan krstio Isusa Hrista, zbog čega je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj.

Običaji i verovanja

Ivanjdan je u srpskoj tradiciji jedan od praznika uz koji se vezuje najviše običaja. Posebno mesto zauzimaju branje lekovitog bilja i pletenje venaca od ivanjskog cveća. Uoči praznika žene pletu vence koje uveče stavljaju na ulazna vrata doma, verujući da će tako zaštititi porodicu od nesreće i zla tokom cele godine. Devojke u svoje vence često upliću i po jednu crvenu ružu, za sreću i ljubav.

U istočnoj Srbiji bilje se bere uglavnom na praznike jer ljudi veruju da tada imaju podršku nebesa. Primarijus dr Petar Paunković, koji decenijama istražuje narodnu medicinu u Srbiji, pri Srpskom lekarskom društvu, zabeležio je i verovanje da se kroz vence od upletene jovanove trave, na Ivanjdan, provlače i žene koje nemaju decu.

Potom se kupaju u reci da voda odnese urok, zli usud ili bolest. Ukoliko je žena imala nekoliko uzastopnih pobačaja, na dan Svetog Jovana posećuje osobe koje nose ime Stana ili Stanka. Ako ih ima više, obilaze svaku kuću, uzimaju strukove trave iz venčića i prave svoj venac. Sa njim na glavi kupaju se u reci i veruju da će im sledeća trudnoća uspeti.

Srbi veruju da je današnji dan toliko veliki praznik da se sunce triput zaustavlja.

Narodno verovanje kaže da na Ivanjdan voda dobija posebnu moć, pa se ljudi kupaju u rekama, jezerima i potocima, dok lekovito bilje ubrano tog dana ima naročitu snagu. Zato se ono pažljivo bere i čuva u domaćinstvu kao prirodni lek.

Za ovaj praznik vezuje se i običaj paljenja ivandanskih vatri, koje predstavljaju letnji pandan badnjacima. Nekada su se uoči Ivanjdana palile lile koje su se nosile oko kuća, njiva i sela, kako bi se, prema verovanju, vatrenim krugom oterale zle sile i zaštitili ljudi, usevi i stoka.

Među najpoznatijim narodnim verovanjima jeste i ono da se na Ivanjdan može sanjati budući bračni partner. Prema običaju, poslednji zalogaj doručka treba sačuvati do večeri, a zatim ga zajedno sa ogledalcetom i komadićem drveta staviti ispod jastuka, kako bi se u snu ukazao lik suđenika.

U vinogradima se ništa ne radi. Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana. Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Gružanke devojke posade u saksiji malo žita, a na Petrovdangledaju kako je niklo.

U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume “po Bogu i svetome Jovanu”.

Kurir.rs