Истраживања показују да су родни стереотипи и даље дубоко укорењени. Према подацима агенције Фактор плус, скоро 40 одсто анкетираних жена сматра да је њихова примарна улога да буду супруге и мајке, док трећина испитаника верује да је главна улога мушкарца да зарађује.
Упркос напретку, жене и даље чешће обављају неплаћене кућне послове, ређе долазе до руководећих позиција и често се суочавају са дискриминацијом на радном месту.
Mинистарка без портфеља задужена за област родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена Татјана Мацура рекла је у Јутарњем програму да на данашњи празник жене у Србији славе што им је живот квалитетнији и бољи него што је то био живот наших бака и мама.
“Оно за шта настављамо да се боримо јесте да за генерације које долазе живот буде бољи него што је он тренутно нама. Дакле, да будемо безбедније, да будемо равноправније и да будемо економски самосталније у будућности”, навела је Мацура.
Као највећи изазов издваја превенцију у сузбијање насиља над женама, које, како каже, остаје један од горућих друштвених проблема.
“Не значи да су други проблеми мање важни, али ово су свакако они који изазивају већу пажњу па се очекује да постоји снажнији одговор на одређена питања и проблеме који се појављују”, истакла је министарка.
Навела је да институције имају најважнији задатак – да обезбеде што већу сигурност жена када је у питању тема сузбијања и превенције насиља.
“Неминовно је развијање једног партнерског односа са свим актерима у друштвеном животу који могу да допринесу томе да се ова тема подигне на високи ниво и да свакодневно, не само када је Осми март, бавимо темом која може да оснажи жртву да пријави насиље или некога ко се налази у непосредном окружењу”, објаснила је Мацура.
Пада број убијених у породичном насиљу
Подсећа да је Србија међу првим државама које су ратификовале Истанбулску конвенцију и да је након тога усвојен закон о спречавању насиља у породици.
Према њеним речима, од 2013. године до данас број убијених у случајевима породичног насиља смањен је за више од 40 одсто.
“Била је потребна снажна политичка воља да се донесе закон који се односи на превенцију породичног насиља. Управо тим законом успели смо да смањимо број убијених жена, и мушкараца наравно, у ситуацијама породичног насиља за више од 40 процената”, рекла је Мацура.
Наглашава да је највећи број људи који раде у системима који се налазе на првој линији одбране жена од насиља – врло емпатичан и одговоран.
“Међутим, постоје појединци који не раде довољно добро свој посао и у том смислу понекада у зависности која је ситуација и где се појавила криза ви можете да закључите да целокупна институција не ради добро, што није случај, јер се ради о појединцима”, нагласила је министарка.
Како додаје, неопходно је радити на едукацији и јачању капацитета запослених у систему, али и санкционисати оне који не поступају одговорно.
“Да будемо довољно храбри и снажни да препознамо оне појединце у институцијама који не раде довољно добро свој посао зато што то не желе, не схватају довољно озбиљно, унижавају искуства жртве и тако даље, и да се са тим појединцима свакако захвалимо”, истакла је Мацура.
Економска освешћеност и “стаклени плафон”
Говорећи о економском оснаживању жена, министарка наводи да су помаци видљиви, између осталог и кроз рад сигурних кућа.
Посебан изазов, како каже, представља и такозвани “стаклени плафон” који женама отежава напредовање у каријери.
Као пример наводи искуства из Ниша и Крагујевца, где се кроз сарадњу сигурних кућа, локалних самоуправа и компанија женама које су преживеле насиље омогућава запослење и самосталан живот.
“Често се дешава то да се квалификације жена доводе у питање. Дакле, ми стално нешто морамо да се доказујемо”, рекла је она.
Додаје да жене често улажу много више енергије како би доказале да заслужују позиције које заузимају.
“Ја имам утисак да жене заиста улажу 150 одсто снаге и енергије у активности да покажу да су заслужиле да буду ту”, навела је Мацура.
Пројекти на локалном нивоу
Говорећи о пројектима који се спроводе на локалном нивоу, истиче да су прошле године подржане 22 локалне самоуправе и више од 100 организација, а пројекти су били различити.
Као пример наводи општину Мерошина, где су подржане женске организације које се баве прерадом вишања, кроз обезбеђивање приступа води како би могле да наставе производњу.
У Трстенику је, како је навела, подржано опремање стана који ће служити као прихватилиште за жртве насиља, док су у Новом Пазару подржане спортисткиње које постижу значајне резултате.
Министарка ће у наредним данима учествовати и на заседању Комисије УН о статусу жена у Њујорку, где ће се разговарати о глобалним изазовима.
“Тема је званично, пре него што су почели ратови, пре него што је почео овај последњи рат на Блиском истоку, била положај жена које су старије од 65 година, да се бавимо њиховим економским оснаживањем, њиховим ситуацијама насиља којима су изложене. Међутим, мислим да ће се дискурс прилично окренути”, навела је Мацура.
На крају разговора поручила је да је кључно да се мења свест у друштву. “Ја бих волела заиста да ми сви заједно помогнемо генерацијама које долазе да схвате да је равноправност право, а не привилегија”, поручила је Мацура.