Blokaderi na Slaviji pevaju o radu dok mesecima blokiraju institucije, saobraćaj i projekte. Građani reagovali smehom i nevericom na očigledan paradoks.
Roman Kadarjan / Alamy / Profimedia
Na platou Slavija odigrala se scena koja možda bolje od bilo koje političke izjave opisuje trenutak u kom se Srbija nalazi – blokaderi pevaju „Da nam živi, živi rad“, mašući pritom LGBT zastavama.
Da, baš oni.
Isti oni koji godinu I po dana blokiraju univerzitete, onemogućavaju nastavu, zaustavljaju saobraćajnice, pokušavaju da opstruiraju razvojne projekte i paralizuju svakodnevni život građana. Isti oni koji su pokušali da blokiraju i aerodrom, i grad, i institucije.
Sada – pevaju o radu.
Građani koji su se zatekli na licu mesta reagovali su spontano – smeh, neverica, bilo je i onih koji su se krstili u neverici… Jer teško je drugačije reagovati kada oni koji sistematski guše svaki oblik rada i normalnog funkcionisanja društva, odjednom uzdižu rad kao vrhovnu vrednost.
Na mestu gde je postavljen spomenik Dimitriju Tucoviću, čoveku koji je život posvetio borbi za radnička prava, sindikate i dostojanstvo rada, danas se izvodi performans koji sa tim vrednostima nema nikakve veze.
Tucović je organizovao radnike.
Oni blokiraju radnike.
Tucović je gradio pokret.
Oni zaustavljaju svaki pokret.
Tucović je verovao u rad kao temelj društva.
Oni su od nerada napravili političku platformu.
I da paradoks bude veći, blokaderi su postavili tkaninu preko postamenta Tucoviću ispred kojeg su uglas pevali. Nije jasno da li su ovim ismevali samog Tucovića, ili narod, ili sve zajedno.
VIDEO POGLEDAJTE KLIKOM OVDE!