Na prvi pogled, šal, ešarpa ili marama koju stjuardesa nosi oko vrata kao deo službene uniforme mogu da deluju kao jednostavan modni dodatak. Međutim, nije reč ni o izgledu ni o stilu, ovaj detalj ima važnu ulogu u slučaju opasnosti u avionu.
Kabinsko osoblje ili stjuardese, kako ih često nazivaju, uvek su uredno i elegantno obučene, sa pažljivo negovanim frizurama, suknjama koje naglašavaju ženstvenost i maramama koje nose oko vrata.
Iza naizgled jednostavnog i elegantnog izgleda marame krije se bogata istorija i čitav niz funkcionalnih uloga koje daleko prevazilaze puku estetiku. Od svojih ratnih korena do današnjeg statusa simbola profesionalizma, identiteta, pa čak i bezbednosti, marame stjuardesa imaju izuzetan značaj.
Istorijsko poreklo marame za stjuardese
Tradicija nošenja marama datira još iz ranih dana komercijalne avijacije, tokom tridesetih i četrdesetih godina. U to vreme putovanje avionom još je bilo luksuzno iskustvo, a avio-kompanije su nastojale da projektuju sliku sofisticiranosti, čistoće i pouzdanosti. Od stjuardesa tog doba očekivalo se da budu graciozne, da imaju profesionalno držanje i da putnicima pružaju gotovo majčinsku brigu tokom leta.
Marame su uvedene ne samo kao modni detalj već i kao deo šireg nastojanja da se standardizuje i unapredi izgled posade. Tokom četrdesetih godina, u vreme Drugog svetskog rata, mnoge stjuardese bile su bivše medicinske sestre ili vojni pomoćnici. Marama oko vrata odražavala je medicinsku i negovateljsku odeću tog perioda, suptilno pojačavajući predstavu o tome da su ove žene obučene profesionalke sposobne da se izbore sa vanrednim situacijama.
Pojedini istoričari navode i da je marama imala ulogu simbola skromnosti, doprinoseći održavanju pristojnosti u konzervativnim društvenim okolnostima tog vremena.
Do pedesetih i šezdesetih godina, kako je vazdušni saobraćaj postajao dostupniji i konkurentniji, avio-kompanije su sve više koristile uniforme, a posebno marame, kao sredstvo vizuelnog prepoznavanja.
Svaki prevoznik razvijao je jedinstvene dizajne: Pan Am je koristio smele geometrijske motive, TWA oštre crveno-bele šare, dok je Britiš ervejz uvodio elemente zastave Ujedinjenog Kraljevstva. Marame tako nisu bile samo dekorativan detalj, već su postale trenutni identifikatori identiteta avio-kompanije, slično ulozi koju danas ima logo.
Funkcionalne uloge marame za stjuardese
Iako se često doživljava kao isključivo ukrasni detalj, marama ima više praktičnih namena.
Standardizovana marama osigurava da svi članovi posade imaju jedinstven izgled, čime se jača prepoznatljivost brenda i korporativni identitet. S obzirom na to da temperature u avionskoj kabini mogu da variraju, marama stjuardesama pruža i osećaj topline.
U retkim, ali potencijalno opasnim situacijama, marama može da posluži kao improvizovani zavoj ili kao signalna zastavica tokom evakuacije putnika. Takođe, može da se koristi za prekrivanje usta i nosa, čime se smanjuje izloženost česticama u vazduhu.
Avio-kompanije često biraju svilu ili sintetičke mešavine za izradu marama, jer su takvi materijali otporni na gužvanje, zadržavaju oblik i nakon dugih smena i lako se održavaju.
Avio-kompanije sa sedištem u zemljama sa snažnom tekstilnom tradicijom, poput Džapan erlajnsa, Singapur erlajnsa i Er Indije, koriste marame kako bi istakle nacionalno nasleđe. Marame kompanije Singapur erlajns, inspirisane batikom, nose cvetne motive koji podsećaju na indonežansku i malezijsku umetnost, odajući počast regionalnoj kulturi, a istovremeno jasno izdvajajući posadu na globalnoj sceni.
Na taj način marama postaje više od običnog odevnog predmeta – ona deluje kao kulturni ambasador. Putnici koji se ukrcavaju na let od Tokija do Pariza mogu uočiti suptilne razlike između marama koje nose posade ANA i Er Fransa, pri čemu svaka odražava različite estetske filozofije i nacionalni ponos.
Kurir.rs/RTS