S tačnošću od čak 88 odsto kod svakoga od nas moguće je brzo i lako, pomoću veštačke inteligencije, utvrditi da li ćemo razviti srčanu slabost. Sledeći korak je da nam naš glas za to bude dovoljan, a možda samo slika lica. A sve to zahvaljujući evropskom projektu, čiji lideri su srpski stručnjaci.
Prof. dr Nenad Filipović Foto: Marko Karovic
Srčana insuficijencija iliti slabost (heart failure – HF) poput pandemije pogađa čak 15 miliona ljudi u Evropi i odnosi brojne živote. Zato EU finansira projekat StratifyHF, koji otkriva one kod kojih će tek da se razvije srčana slabost i predviđa kako će se razvijati kod pacijenata kojima je već dijagnostikovana. Primarni cilj je produženje života i dobijanje na njegovom kvalitetu, što znači i smanjenje hospitalizacija, a time i troškova lečenja.
Prof. dr Nenad Filipović s Fakulteta inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu rukovodilac je ovog projekta u kome su već došli do značajnih rezultata.
– StratifyHR spoj je pacijenata i AI tehnologija. U njemu učestvuje i osam bolnica iz Evrope, među njima i naši Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i Klinika za kardiologiju UKCS.Bazu podataka za 11 miliona ljudi, od kojih 600.000 njih već ima srčanu slabost, dao nam je partner Njukasl univerzitet, i to nam je bila osnova za pravljenje algoritma. A potom svaka od osam bolnica, uključujući i naše dve, učestvuje sa čak po 1.200 pacijenata u retrospektivnoj i u prospektivnoj studiji. To znači da moraju da obezbede podatke za 1.200 ranijih pacijenata, kao i još 1.200 novih koji treba da probaju tehnologiju koju razvijamo – objašnjava za Kurir prof. Filipović i dodaje:
– Pomoću baze od 11 miliona pacijenata naučili smo naš AI sistem da koristi vrlo jednostavne podatke, kao što su visina, težina, analiza krvi, parametri ehokardiografije, za predviđanje razvoja srčane slabosti. Na osnovu toga već smo klasifikovali neke pacijente i možemo s tačnošću od 88 odsto da predvidimo da li će kod nekoga da se razvije srčana slabost, o čemu smo i objavili naučni rad.
Skener umesto koronarografije
Prof. Filipović navodi da je softver za koronarografiju, koji su kao lideri napravili sa evropskim partnerima, a koji su odobrili i EMA i ALIMS, već u našim bolnicama:
– Određuje virtualni FFR (Fractional Flow Reserve – frakciona rezerva protoka, meri odnos između maksimalnog protoka krvi kroz suženi i kroz zdravi deo arterije), što daje podatke o zakrčenju koronarne arterije i tome treba li pacijentu ugraditi stent. Dakle, sad lekari mogu samo sa CT da izmere geometriju, pošalju nam snimke i uradimo analizu, ne treba klasična koronarografija. A svi znamo koliko su suženja ozbiljna, mogu da dovedu do infarkta ili moždanog udara.
Druga važna stvar na kojoj rade je glas kao dodatni biomarker.
– Cilj je da samo na osnovu glasa detektujemo da li će neko da razvije srčanu slabost ili, ukoliko je već ima, koji oblik će da se razvija u periodu od godinu, dve, tri, pet… Još ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će glas biti samodovoljan marker, potrebno je nastaviti istraživanja – naglašava profesor, dodajući da je reč o kliničkoj studiji koja se radi po svim standardima.
Pacijenti bi izgovarali isti tekst, bez obzira na kom jeziku to bilo, a softver bi analizirao dobijene podatke.
– U glasu ima dosta informacija, dok pričamo mi i dišemo, koristimo mnogo grupa mišića u vratu i gornjem delu pluća, tu je i frekvencija… Pokrećemo čitav mehanizam fizioloških parametara koji se integrišu u signal glasa koji obrađujemo. Ako hiljadu osoba ima takvu frekvenciju i dobilo je za godinu-dve srčanu slabost ili je već ima, to su podaci na osnovu kojih veštačka inteligencija procenjuje. I kad dođe onaj hiljadu plus jedan pacijent, za njega procenjuje šta i kako na osnovu ovih hiljadu prethodnih. To je suština. Nema objašnjenja zašto je nastala srčana slabost, samo gledamo posledice. Jednostavno – radimo sa ogromnom količinom podataka iz koje dobijamo rezultat – navodi prof. Filipović.
StratifyHF
– projekat započet 1. juna 2023.
– finansiran iz programa EU za istraživanje i inovacije “Horizont Evropa”
– 8 miliona evra vrednost projekta
– 14 partnera ukupno
– 8 bolnica – u Srbiji, Velikoj Britanija, Nemačkoj, Italiji, Grčkoj i Španiji
– iz Srbije učestvuju Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine i Klinika za kardiologiju UKCS
– 6 partnera koji se bave AI tehnologijama
– 2 dodatna partnera – jedan se bavi regulativom za odobrenje medicinskih sredstava, drugi ekonomskom računicom efikasnosti novih terapija
Uz to pišu i novi projekat u kome bi dodali i video-snimak, a u njemu je dosta slika.
– To su slike visoke rezolucije, a posmatra se, na primer, oko u kome imate krvne sudove, kao i lice koje menja grimase, u šta je uključeno mnogo mišića. Lice je ogledalo našeg zdravlja, a mi se fokusiramo samo na srce i krvne sudove – kaže profesor i naglašava da dosta istraživača u svetu radi na ovu temu i već imaju početne ohrabrujuće rezultate.
Suština je doći dotle da to postane dijagnostička procedura koja se koristi i u domovina zdravlja i u bolnicama, a koju će prethodno odobriti regulatori – FDA u SAD, EMA u EU, a potom prateći njih i naš ALIMS.
– Bitno je da mladi ljudi razumeju koji su sve potencijali bavljenja veštačkom inteligencijom, sa obe strane, i tehnike i medicine. Lekari da se ne plaše da će AI da ih zameni, jer nikada neće moći, a ljudi koji se bave tehnikom da rade sa AI i vide konkretan rezultat. Pomoći će nekome i spasavaće živote – zaključuje prof. Filipović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.