Eventualno neotvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Evropskom unijom bio bi dokaz da je koncept “napredovanja po zaslugama” zvanično mrtav!
Ovo je bila ključna poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića iz Kijeva u sredu uveče, nakon samita Jugoistočna Evropa – Ukrajina. Kako je ocenio, takva odluka – da Srbija ne otvori Klaster 3 u pregovorima sa EU – pokazala bi da zasluge nisu jedino merilo u procesu pristupanja.
– Princip pristupanja EU zasnovan na zaslugama često se ističe kao osnovni kriterijum, ali bi, ukoliko Srbija ne napravi novi korak u pregovorima, to pokazalo drugačiju sliku. Evropska komisija rekla je da je Srbija ispunila sve kriterijume za otvaranje Klastera 3. To su rekle i najveće države članice: Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Poljska, Rumunija. Ali čak i ako taj klaster ne bude otvoren u julu, ne treba zbog toga da očajavamo. Ništa to nije baš tako strašno i ništa to neće Srbiji mnogo ni odneti ni doneti. Nastavljamo da radimo, a važno je da brinemo o ekonomskom napretku naše zemlje i da gradimo dobre odnose sa svima – rekao je Vučić.
Prema oceni analitičara, jasno je da da su pitanja vezana za čitav proces evrointegracija – odavno politizovana.
Zavrzlame
– Kada posmatramo ceo proces evropskih integracija, jasno je da nisu važni ni Mastrihtski, ni Kopenhaški kriterijumi, već se radi o načinima kako opravdati činjenicu da Ukrajina i Moldavija dobijaju određeni prioritetni status u odnosu na zemlje kao što je Srbija, koje su i ekonomski i institucionalno daleko ispred u svakom pogledu – ocenjuje za Kurir prof. dr Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije.
On kaže da je u toku proces “opstruisanja Srbije” iz razloga što ona krupnim koracima grabi napred u odnosu na Zapadni Balkan.
dr Dejan Miletić, direktor Centra za proučavanje globalizacije Foto: Kurir Televizija
– I teško je opravdati, sem tim političkim zavrzlamama, ono što nikada nije bio deo tehničkih obaveza i nešto što se ne podrazumeva, kao što je uvođenje sankcija Rusiji. Sada je to izbačeno u prvi plan, i to preko malih zemalja koje su pod uticajem određenih krugova – smatra Miletić.
– Što se tiče blokiranja procesa, pojedine zemlje poput Hrvatske i Bugarske očigledno žele da zaustave Srbiju, jer što manje fondova za Srbiju, više za njih. Takođe, ne žele da napredak u ekonomiji koji naša zemlja ostvaruje bude dodatno ubrzan. Baltičke zemlje su produžene ruke velikih sila, jer tu ima dosta upliva nemačkog kapitala i politike. Velike sile ne žele da navlače na sebe tu negativnu energiju, a mogle bi da utiču na ove zemlje, koje izražavaju neku navodnu sumnju ili zabrinutost.To je ironično, pogotovu kada je u pitanju Bugarska, koja ni dan – danas ne može da parira Srbiji – zaključuje Miletić.
Miloš Vučević
Klaster 3 ne bi promenio sve, ali bi bio znak…
Lider SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević rekao je za Kurir televiziju da je dobro pitanje da li je region Zapadnog Balkana i Srbije strateški cilj Evropske unije, a ne da li te zemlje žele u EU.
– Klaster 3 ne bi promenio sve, ali bi bio znak da posle dugo vremena EU ubrzava. Slušao sam i predsednika, i on ima jednu rezervu, ako se desi, desi se, a ako se ne desi, ne treba da očajavamo, mi smo uradili sve, a ostalo je pitanje političke podobnosti – objasnio je Vučević i dodao da baltičke zemlje stalno imaju jedno očekivanje da se “mi nešto izvinimo i usaglasimo”.
Kako je istakao, Srbija misli svojom glavom, a ako se ne usvoji novo poglavlje, dodaje, neće stati život u Srbiji. Vučević je upitao i gde da kupimo gas danas osim kod “Gasproma” i da li treba da prekinemo saradnju s Kinom, kako kaže, da “baltici” budu zadovoljni?
– Naravno da ne – poručio je on.
Uticaj
I Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja kaže za Kurir da je jasno da sve više prilikom prihvatanja i otvaranja poglavlja ulogu igra i politički aspekt.
– Srbija je konstituisanjem REM-a obezbedila sve uslove za otvaranje Klastera 3, ali je moguće da to ne bude dovoljno zbog određenih političkih pritisaka koji dolaze od pojedinih država članica. Ono što je važno: najveći problem od svega toga mogu da imaju države članice, kao i sama EU, jer u ovakvoj konstelaciji snaga, gde ne dolazi do potrebnih pomaka u EU integracijama Srbije, to sve utiče i na rast evroskepticizma u Srbiji, mogućnost negativnog odnosa prema EU, ali i stvaranja pozitivnih odnosa prema drugim velikim silama koje su zainteresovane za ovaj prostor balkanskog dela – smatra Perišić.
Nikola Perišić, istraživač-saradnik Centra za društvena istraživanja Foto: Kurir Televizija
Kako je rekao, dugoročno ovo može da se obije kao “bumerang”.
– I zato je neophodno da predstavnici institucija EU koji, i te kako, imaju uticaj na mnoge države, razgovaraju s tim državama koje u ovom trenutku ne žele da podrže otvaranje Klastera 3. Trebalo bi da im predoče koji su negativni aspekti tog procesa i da u razgovoru pokušaju da pronađu rešenje koje bi bilo i u interesu Srbije i interesu same EU. A ono što je zajedničko državama koje nisu podržale otvaranje poglavlja – jeste politika prema Rusiji koja je zasnovana na vrlo visokom nivou različitih sankcija koje oni smatraju da su potrebne i ta neusklađenost Srbije s takvom politikom, najverovatnije je da je značajan aspekt u promociji njihovih stavova da se ne otvori Klaster 3. Treba imati u vidu i činjenicu da Hrvatska dosta dugo utiče na to da Srbija ne može da pokrene svoj pregovarački proces, insistirajući na nekim elementima iz prošlosti – zaključio je Perišić.
Kurir Politika/A.J.