SARMA I GULAŠ SKUPLJI, ALI SPAVANJE POJEFTINILO: Ogroman preokret u srpskim kafanama, evo šta je najviše udarilo po džepu

Ukoliko ste planirali da ove nedelje svratite na kafansko pečenje ili pasulj, spremite se na drugačiju računicu nego prošle godine. Najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku za mart 2026. pokazuje da su cene ugostiteljskih usluga u Srbiji porasle za 4,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Dodatno, razlike među kategorijama su velike. Dok su neka jela postala pravi luksuz, jedna stavka je, čini se, neočekivano pojeftinila.

Gotova jela prednjače u poskupljenju

Najveći rast cena zabeležen je kod gotovih jela, koja su u martu 2026. bila čak 9 odsto skuplja nego godinu dana ranije.

Ljubitelji kuvanih jela poput gulaša ili sarme to će najviše osetiti.

Odmah iza njih su hleb, koji je skuplji za 7,7 odsto, i variva sa rastom od 6,8 odsto. Čak i dodatni komad hleba uz obrok sada košta više.

Slatkiši i piće sve skuplji

Ni desert više nije bezazlena stavka na računu. Cene kolača porasle su za 6,4 odsto.

Bezalkoholna pića i kafa poskupeli su za 7,1 odsto, što je više nego alkoholna pića, čije su cene porasle za 6,9 odsto.

Vojvodina beleži najveći rast

U Vojvodini je zabeležen najveći rast cena ugostiteljskih usluga, čak 7,8 odsto, što je iznad republičkog proseka.

Hrana je u ovom delu Srbije skuplja za 8,6 odsto u odnosu na mart prošle godine, pa će izlazak u restoran u Novom Sadu ili Subotici dodatno opteretiti budžet.

Neočekivano pojeftinjenje noćenja

Dok cene hrane i pića rastu, jedna stavka ide u suprotnom smeru. Prenoćišta u Srbiji su pojeftinila.

U martu 2026. noćenje u hotelima bilo je za 4,3 odsto jeftinije nego godinu dana ranije.

To znači da je situacija paradoksalna. Hrana u restoranima je skuplja, ali smeštaj je pristupačniji.

Zašto je u prodavnicama često jeftinije nego na pijaci?

Mnogi kupci primećuju da su cene u velikim trgovinskim lancima često niže nego na zelenim pijacama. Radojka Nikolić za “Blic” objašnjava da odgovor leži u uvozu.

– Srbija je postala veliki uvoznik osnovnih namirnica. Čak 60% potreba za pasuljem, krompirom, crnim i belim lukom podmirujemo iz uvoza, dok je domaća proizvodnja pala na svega 40%. Velike firme poput postižu niže nabavne cene jer kupuju na veliko na evropskom tržištu i zato mogu da ponude niže cene u prodavnicama – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da domaći proizvodi na pijacama automatski imaju višu cenu, delom zbog manjeg obima proizvodnje, a delom zbog kupovne moći koja diktira cene u većim centrima.

Hrana u Srbiji poskupela 60%, u Nemačkoj 20%

Poredeći situaciju u Srbiji sa Nemačkom, Nikolić ističe da su tamo osnovne namirnice od perioda korone do danas poskupele oko 20%, dok je u Srbiji taj procenat u segmentu hrane dostigao 50 do 60% u poslednjih pet godina.

Kako se prikupljaju podaci

Republički zavod za statistiku prati cene oko 40 vrsta ugostiteljskih usluga u 96 objekata širom Srbije.

Cene se beleže direktno iz cenovnika u periodu od 20. do 23. u mesecu, u vreme ručka, što daje realnu sliku troškova koje građani imaju.

Ako želite da uštedite, možda je vreme da preskočite desert i piće, a razmislite o vikend putovanju.

Jer, dok je ručak skuplji nego ikad, noćenje je trenutno stavka koja ide naniže.