Nema više sitnih slova! NBS menja pravila igre: Ko će ubuduće smeti da savetuje građane o kreditima (VIDEO)

Najavljene izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga mogle bi da donesu nova pravila za kreditne posrednike, savetovanje građana o dugu i kupovinu na odloženo plaćanje. Narodna banka Srbije priprema izmene propisa radi usaglašavanja sa standardima Evropske unije, a o tome kako će te promene izgledati u praksi i koliko će dodatno unaprediti zaštitu građana govorio je u “Jutru na Blic” Bojan Terzić, generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije.

Sve češće ponude takozvanih kreditnih posrednika, koje građanima stižu putem sponzorisanih poruka na društvenim mrežama i aplikacijama, otvorile su pitanje ko zapravo sme da posreduje pri uzimanju kredita i koliko su takve usluge bezbedne. U porukama se nude pomoć pri odobravanju gotovinskih, refinansirajućih i stambenih kredita, uz zahteve da građani podele lične i finansijske podatke, pa čak i da im se proveri kreditna sposobnost.

Detaljnije uređivanje rada kreditnih posrednika

Bojan Terzić, generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga u Narodnoj banci Srbije, objasnio je da ova oblast trenutno nije potpuno regulisana, već samo delimično. Kako navodi, prema postojećim pravilima moguće je posredovati između klijenta i banke prilikom sklapanja ugovora o kreditu, ali isključivo u smislu povezivanja dve strane, uz mogućnost naplate posredničke naknade od banke. Međutim, Terzić upozorava da privatne firme nemaju pristup podacima Kreditnog biroa, zbog čega ne mogu legalno da proveravaju kreditnu istoriju građana, jer je to omogućeno samo bankama i davaocima finansijskog lizinga. Dodaje i da aktivnosti poput pripreme dokumentacije i procene kreditne sposobnosti već ulaze u domen poslova koje banke mogu da povere trećim licima, uz obaveznu kontrolu i prijavu Narodnoj banci Srbije. Upravo zbog toga, najavljene izmene zakona trebalo bi detaljnije da urede rad kreditnih posrednika i zaštitu korisnika finansijskih usluga.

– Ovo najviše liči na neku vrstu savetovanja – upoređuju se ponude različitih banaka i spram, visine vaše zarade i statusa, otprilike biraju različite ponude banaka i daju vam mogućnost da izaberete. Dobro je da korisnici upoređuju ponude banaka jer kad smo razgovarali skoro oko, visine kamatnih stopa kod gotovinskih kredita, gde smo i nakon onih ograničenja išli sa supervizorskim očekivanjima i dodatno na zahtev Narodne banke Srbije su banke to dodatno snizile – videli smo da prosto već postoji ogromna razlika na tržištu. Dakle, u tom trenutku ste imali kredite koji se nude sa 7,5% ili 7,8% i pre naših reakcija, ali i oni koji se nude sa 11, 5%. U tom smislu, malo više upoređivanja ponuda banaka je zapravo pozitivno – rekao je Terzić.

Bojan Terzić objašnjava da će izmene zakona jasno razlikovati savetodavne usluge od usluga savetovanja o dugu. Savetodavne usluge odnose se na period pre zaključivanja ugovora o kreditu i njih će ubuduće moći da pružaju samo licencirane institucije – banke, platne institucije, davaoci finansijskog lizinga i kreditni posrednici. To podrazumeva da institucija analizira finansijsku situaciju klijenta, njegove potrebe i moguće rizike, a zatim mu preporuči odgovarajuću ponudu.

Usklađivanje sa EU regulacijama

Sa druge strane, savetovanje o dugu predstavlja novu uslugu koja do sada praktično nije postojala u domaćem finansijskom sistemu. Terzić navodi da će banka na takvu vrstu pomoći upućivati klijente koji zapadnu u finansijske probleme, kako bi dobili stručne savete za rešavanje dugovanja i stabilizaciju svojih finansija.

– Uslugu će pružati i određeni privredni subjekti koji će biti licencirani, koji će imati odgovarajuće kvalifikacije i koji će imati odgovarajuću polisu osiguranja od profesionalne odgovornosti. Evropska unija je izašla sa ovim regulisanjem, iako ta usluga nije mnogo razvijena ni u Evropskoj uniji. To je mnogo razvijenije u Sjedinjenim Američkim Državama i u Kanadi, ali postoje počeci u Evropskoj uniji i oni su izašli s tim da regulišu, s tim da će oni to detaljnije urediti nešto kasnije, tako da ćemo i mi sačekati sa uvođenjem usluge. Zato je i predviđeno u ovom nacrtu da to bude četiri godine, tek četiri godine od usvajanja zakon. Neposredan povod za ovo jeste to potpuno ili totalno usklađivanje na način da, kada bismo sutra postali članica Evropske unije, ne bismo morali ništa da menjamo u tom zakonu.

Cilj je da se zaštite građani od prikrivenih interesa

Najavljene izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga trebalo bi da uvedu mnogo jasnija pravila na tržište kredita, posebno kada je reč o kreditnim posrednicima, savetovanju građana i modelima kupovine “kupi sada, plati kasnije”. Bojan Terzić iz Narodne banke Srbije objasnio je da će prvi put biti uveden sistem licenciranja i kontinuiranog nadzora svih koji pružaju ovakve usluge, kako bi se sprečile zloupotrebe i zaštitili građani od neovlašćenog savetovanja i prikrivenih interesa.

On navodi da će zakon jasno razlikovati pomoćne kreditne posrednike, poput auto-kuća i trgovaca koji nude kredite određenih banaka, od nezavisnih posrednika koji sarađuju sa više finansijskih institucija. Istovremeno, NBS će dobiti mogućnost da reaguje protiv onih koji bez licence pružaju ovakve usluge, što do sada praktično nije bilo moguće jer je deo tržišta funkcionisao u svojevrsnoj “sivoj zoni”.

Terzić ističe da je cilj izmena da se tržište kreditnog posredovanja konačno jasno uredi, uz licenciranje i nadzor svih koji pružaju ovakve usluge, ali i da se domaći propisi u potpunosti usklade sa pravilima Evropske unije. Novi zakon dodatno uređuje i modele kupovine „kupi sada, plati kasnije“, kao i zaštitu korisnika stambenih kredita koji se nađu u problemu sa otplatom.