“TO JE OZBILJNO UPOZORENJE I SRBIJI” Surlić o politici Hrvatske prema Crnoj Gori: “Sredstvo nacionalističkog uslovljavanja”

Hrvatska politika prema Crnoj Gori pokazuje kako se članstvo u Evropskoj uniji može pretvoriti u sredstvo nacionalističkog uslovljavanja suseda, ocenio je vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić, ukazujući da je brisanje vremenskih odrednica iz zaključaka Evropskog saveta ozbiljno upozorenje i Srbiji.

Hrvatska pokušava da iznudi Crnu Goru

Surić je ukazao da je EU odgovorna da ispunjavanje zajedničkih standarda zaštiti od naknadnih nacionalnih zahteva pojedinih članica i da bi Evropska unija morala da bilateralne sporove usmerava ka dogovorenim sudskim, arbitražnim i posredničkim mehanizmima, uz jasne obaveze obe strane.

– Hrvatska politika prema Crnoj Gori pokazuje kako se članstvo u Evropskoj uniji može pretvoriti u sredstvo nacionalističkog uslovljavanja suseda. U takvoj politici patriotizam se meri sposobnošću da se od drugih iznude ustupci o prošlosti, dok evropska budućnost regiona služi kao sredstvo pritiska. Brisanje vremenskih odrednica iz zaključaka Evropskog saveta zato je ozbiljno upozorenje i Srbiji – navodi Surlić u autorskom tekstu za Tanjug, i dodaje:

– Posle intervencije hrvatskog premijera, na samitu 15. i 16. oktobra iz ranijeg nacrta uklonjeni su cilj zatvaranja svih crnogorskih pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. i poziv da se što pre dovrši pristupni ugovor. Podrška napretku je ostala, ali bez tih vremenskih odrednica. Plenković je javno potvrdio hrvatsku inicijativu i povezao je sa potrebom da Podgorica nastavi razgovore sa Zagrebom. Članstvo 2028. nije bilo garantovano, ali je sada oslabljena i politička podrška kalendaru koji bi ga omogućio – kaže.

Kako navodi, Hrvatska traži obeštećenje bivših zatvorenika, rasvetljavanje sudbine nestalih, procesuiranje ratnih zločina i rešavanje imovinskih pitanja.

O brodu Jadran

– U isti paket ulaze spomen-ploča u Morinju, naziv bazena u Kotoru, morska granica i školski brod Jadran. Tako se pod zajedničku evropsku ocenu podvode pitanja veoma različite prirode, uključujući sporna nacionalna tumačenja i simboličke zahteve. Prava žrtava i odgovornost za zločine moraju se poštovati. Upravo zato je neprihvatljivo da se njihov moralni autoritet koristi za opravdavanje čitavog paketa bilateralnih uslova. Kada jedna vlada povratak broda ili prihvatanje njenog stava o granici poveže sa evropskom budućnošću suseda, ona dobrosusedstvo svodi na popuštanje politički slabije strane – piše on, i ističe:

– Položaj članice tada joj obezbeđuje prednost koju argumenti u samom sporu ne moraju da opravdavaju. Naročito je problematično kada ista država nastupa kao strana u sporu i kao arbitar o tome da li je Crna Gora dovoljno napredovala. Pravično rešenje tada zavisi od odnosa moći – navodi Surlić.

Koji je cilj Hrvatske

– U tome se prepoznaje nacionalistički cilj hrvatske politike: da se vlast kod kuće potvrđuje kao čuvar nacionalnog dostojanstva time što susedu otežava napredovanje. Ustupak dobijen pod pretnjom zastoja postaje dokaz odlučnosti. Patriotizam se pretvara u stalno proveravanje da li su drugi prihvatili zahteve Zagreba i njegovo tumačenje prošlosti. Takva politika održava ratno nasleđe kao trajni osnov čak i za izgradnju novih odnosa – piše Surlić.

Kako kaže, današnje povezivanje morske granice sa završetkom crnogorskih pregovora pokazuje koliko je to obećanje izgubilo političku snagu.

– Princip koji je Hrvatskoj odgovarao pred ulazak u Uniju danas ustupa mesto koristima od uslovljavanja drugih. Zajednički parlamentarni odbor EU i Hrvatske je u februaru 2009. izrazio žaljenje što su pregovori faktički blokirani zbog bilateralnih pitanja i upozorio da takvi sporovi ne treba da usporavaju ni hrvatsko pristupanje ni pristupanje drugih zemalja regiona. Iskustvo koje je moglo da proizvede trajnu solidarnost sa kandidatima danas služi kao podsećanje na promenljivost principa posle ulaska u EU – ističe.

“Odlaganje ima cenu”

– Severna Makedonija pokazuje kuda takav obrazac vodi. Posle Prespanskog sporazuma sa Grčkom, njen evropski put ostao je opterećen zahtevima povezanim sa Bugarskom. Ustavne promene koje uključuju Bugare ušle su u evropske uslove – piše on, i navodi:

– Crnogorski slučaj posebno je štetan jer se odvija u trenutku stvarne šanse. Podgorica je 12. oktobra stigla do 21 privremeno zatvorenog poglavlja od 33 otvorena. Evropski savet istovremeno proširenje naziva geostrateškim ulaganjem u mir i bezbednost. Hrvatska intervencija slabi priliku da se ta deklarativna opredeljenost pretvori u uverljiv politički rezultat. Nacionalna računica jedne članice o prošlosti dobija prednost nad zajedničkim evropskim interesom za budućnost – kaže.

Ističe da odlaganje ima cenu koja prevazilazi jedan samit. Izbori mogu promeniti vlade, a nove krize potisnuti proširenje.

“Srbija ovaj mehanizam već poznaje”

– Srbija ovaj mehanizam već poznaje. Hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova je u julu 2016. potvrdilo da je Zagreb izvesno vreme blokirao otvaranje poglavlja 23, tražeći garancije o srpskoj nadležnosti za suđenja za ratne zločine, pravima hrvatske manjine i saradnji sa Haškim tribunalom. Tadašnji ministar Miro Kovač otvoreno je uslovio dalje napredovanje Srbije ispunjavanjem hrvatskih zahteva. Današnja politika prema Podgorici ima jasan prethodni obrazac – navodi, i dodaje:

– Ako Zagreb ovako postupa prema Crnoj Gori u njenoj završnici pregovora, Srbija ima sve razloge da očekuje još zahtevnije uslovljavanje. Svako otvoreno pitanje iz ratnog nasleđa može postati novi uslov, a svako približavanje članstvu prilika da se poveća pritisak. Što kandidat više uloži u evropski put, skuplje ga košta zaustavljanje. Upravo ta zavisnost daje nacionalističkoj politici uslovljavanja njenu snagu – kaže.

Prema njegovim rečima, dok ključne odluke zavise od jednoglasnosti, a pristupni ugovor od ratifikacije svih članica, pozitivna ocena Komisije ne garantuje ishod.

– Srbija zato ostaje izložena uslovima čiji obim ne može unapred da utvrdi. Vladavina prava, sloboda medija i preuzete obaveze ostaju njena odgovornost. EU je, međutim, odgovorna da ispunjavanje zajedničkih standarda zaštiti od naknadnih nacionalnih zahteva pojedinih članica. Primer Crne Gore pokazuje da je neophodno promeniti metodologiju pristupanja – kaže Surlić, i navodi:

– Odgovornost snose i ostale članice EU koje su prihvatile ublaženi tekst. One dopuštaju da najglasniji sused određuje granice evropskih obećanja, a zatim od kandidata očekuju poverenje u predvidljivost procesa. U takvom poretku i najavljeni geopolitički zaokret ostaje zavisan od toga koliko će jednoj vladi odgovarati da kod kuće pokaže strogost prema komšijama – dodaje

Osvrnuo se na to da bi Evropska unija bi morala da bilateralne sporove usmerava ka dogovorenim sudskim, arbitražnim i posredničkim mehanizmima, uz jasne obaveze obe strane.

– Srbija ima interes da Crna Gora postane članica i pokaže da je pristupanje dostižno. Ima i pravo da zahteva perspektivu koja neće zavisiti od stalnog potvrđivanja hrvatskog nacionalizma preko njenih leđa. Dok se nacionalna odlučnost u Zagrebu bude merila ustupima iznuđenim od Crne Gore o prošlosti, evropska budućnost regiona ostaje politički neizvesna i trajno jača evroskeptične glasove – zaključuje on.

BONUS VIDEI:

(Tanjug)