Šta uraditi ako vas mačka ogrebe i ugrize: Dve grupe ljudi su u riziku

Ono što na prvi pogled deluje kao bezazlena ogrebotina tokom igre sa mačkom može u roku od svega nekoliko sati da se pretvori u ozbiljnu bakterijsku infekciju koja zahteva hitno lečenje, pa čak i hospitalizaciju.

Svi koji provode vreme sa mačkama dobro znaju taj scenario: ljubimac mirno prede, uživa u maženju i deluje potpuno opušteno, a onda u sekundi promeni raspoloženje i zubi ili kandže završe u koži. Iako se ovakve povrede često smatraju sitnicama, reakcija neposredno nakon ujeda ili grebanja je vrlo značajna za dalji sled događaja.

Za razliku od nekih drugih životinja, mačji ujedi i ogrebotine nose izuzetno visok rizik od bakterijskih komplikacija. Prema zvaničnim podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), procenjuje se da se između 20 i čak 80 odsto prijavljenih mačjih ujeda ubrzo inficira.

Zašto su mačji ujedi i ogrebotine toliko opasni

Unutrašnjost mačjih usta predstavlja izuzetno bogat ekosistem u kom živi više od 200 različitih vrsta bakterija. Kada mačka zarije svoje oštre, tanke očnjake u kožu, oni deluju poput prirodnog špica injekcije – ubrizgavaju bakterije u tkivo, mišiće ili tetive, gde se rana spolja brzo zatvori i stvori “džep”, što sprečava prirodno ispiranje i stvara savršeno okruženje za razvoj infekcije.

Slična situacija je i sa ogrebotinama. Mačje kandže svakodnevno dolaze u dodir sa podlogom po kojoj životinja hoda, kao i sa peskom iz posude za posip. Zbog toga se na njima zadržava širok spektar mikroorganizama koji pri ogrebotini lako prodiru pod ljudsku kožu.

– Bakterijske infekcije i ubodne rane ili posekotine od mačaka mogu biti ozbiljne – upozorava dr Stiven Sejls, lekar urgentne medicine u Klivlendskoj klinici.

Dve grupe ljudi u najvećem riziku

Iako bakterijska infekcija može da iznenadi i potpuno zdravu osobu, dr Sejls posebno naglašava da rizik od ozbiljnih komplikacija raste kod sledećih grupa:

1. Osobe sa oslabljenim imunitetom (imunokompromitovani pacijenti): Bilo da je reč o osobama koje prolaze kroz hemoterapiju, onima koji uzimaju imunosupresivnu terapiju nakon presađivanja organa ili pacijentima sa autoimunim bolestima i HIV-om, njihov organizam se znatno teže bori sa bakterijama usvojenim iz mačjih usta ili kandži.
2. Osobe koje boluju od dijabetesa: Zbog slabije periferne cirkulacije i potencijalno povišenog nivoa glukoze u krvi, zarastanje rana je usporeno, a rizik od razvoja teških infekcija višestruko je veći.

– Ako spadate u rizične grupe ili uočite prve znake iritacije, treba da odete kod lekara u roku od osam sati kako biste rizik od širenja infekcije sveli na minimum. U određenim slučajevima neophodna je intravenska primena antibiotika, pa čak i hospitalizacija – ističe dr Sejls.

Statistika to nedvosmisleno potvrđuje: čak 30 odsto pacijenata koji su potražili lekarsku pomoć zbog mačjeg ujeda na ruci, završilo je na bolničkom lečenju, pri čemu je prosečan boravak u bolnici trajao duže od tri dana, pokazuje studija objavljena 2014. u medicinskoj bazi “PubMed“.

Koje sve infekcije mačka može da prenese

Nakon ujeda ili ogrebotine, u organizam može da se unese više vrsta patogena. Među najčešćim bakterijskim i virusnim infekcijama izdvajaju se:

• Pastereloza (Pasteurella multocida): Ova bakterija prirodno živi u ustima 70-90 odsto mačaka i predstavlja najčešći uzrok posttraumatskih infekcija. Znaci oboljenja – oštar bol, otok i izražena osetljivost na dodir – mogu da se razviju izuzetno brzo, svega nekoliko sati nakon povrede.
• Groznica mačjeg ogreba: Ovu bolest uzrokuje bakterija Bartonella henselae, koju mačke najčešće dobijaju od buva. Infekcija kod ljudi može da izazove otečene i bolne limfne čvorove, groznicu, hronični umor, bolove u mišićima i kožne promene poput osipa ili kvržica.
• Kampilobakterioza (Campylobacter): Kontakt sa mačkama, njihovim krznom ili izmetom predstavlja poznati faktor rizika za prenos ove bakterije, koja izaziva jake grčeve u stomaku, mučninu, povišenu temperaturu i dijareju.
• Tetanus: Prodor bakterije Clostridium tetani kroz duboku ubodnu ranu može da izazove izuzetno bolne i opasne grčeve mišića, zbog čega je provera vakcinalnog statusa obavezna procedura nakon ujeda.
• Besnilo: Iako je zahvaljujući redovnoj vakcinaciji kućnih ljubimaca i kontroli populacije besnilo danas retkost, rizik i dalje postoji – naročito ukoliko dođe do ujeda nepoznate životinje (takozvane lutalice).

Koliko je vremena potrebno da se razviju prvi simptomi

Brzina razvoja kliničke slike zavisi od samog uzročnika:

• Pasterela i obične bakterijske upale: Znaci poput crvenila, lokalne toplote i pulsirajućeg bola mogu da se pojave već u roku od nekoliko sati od povrede.
• Groznica mačjeg ogreba: Može proći od 3 do 10 dana (a ponekad i nekoliko nedelja) pre nego što se primete otečeni limfni čvorovi ili temperatura.
• Besnilo: Inkubacioni period obično traje od nekoliko nedelja do više meseci, u zavisnosti od mesta ujeda i blizine centralnog nervnog sistema.

Korak po korak: Kako pravilno tretirati ranu kod kuće

S obzirom na visok bakterijski rizik, brzo i pravilno čišćenje rane predstavlja apsolutni prioritet neposredno nakon povrede. Dr Sejls preporučuje sledeći postupak prve pomoći:

• Ispiranje pod mlazom vode: Povređeno mesto treba odmah isprati čistom, tekućom vodom kako bi se fizički uklonilo što više bakterija sa površine kože. Postupak treba izvoditi nežno, bez grubog trljanja rane, kako se mikroorganizmi ne bi potisnuli dublje u tkivo.
• Pranje sapunom: Rana se zatim temeljno opere blagim sapunom i mlakom vodom.
• Zaustavljanje krvarenja i zaštita: Krvarenje se usporava pritiskanjem čiste gaze ili tkanine, nakon čega se nanosi antibiotska krema ili mast dostupna bez recepta.
• Previjanje: Zaštititi mesto povrede sterilnim zavojem ili flasterom.

Ranu treba držati prekrivenom sve do pregleda kod lekara. Dr Sejls podseća da je optimalni prozor za dobijanje stručne medicinske pomoći unutar osam sati od povrede.

Šta obuhvata lekarski pregled

• Ponovno i profesionalno čišćenje i dezinfekciju rane.
• Propisivanje oralnih ili intravenskih antibiotika ako postoji sumnja na infekciju.
• Proveru vakcinalnog statusa i davanje buster doze vakcine protiv tetanusa ukoliko je prošlo više od 5 do 10 godina od poslednje doze.
• Procenu rizika od besnila i određivanje eventualne profilakse.
• Procenu da li je ranu bezbedno ušivati (većina mačjih ubodnih rana se ne ušiva primarno kako se bakterije ne bi zatvorile unutra).

– Planirajte da menjate zavoj nekoliko puta dnevno dok rana zarasta. Pazite na znake infekcije, uključujući crvenilo, otok, povećan bol i groznicu, u narednim danima – kaže dr Stiven Sejls iz Cleveland clinic.

Mere opreza i sprečavanje mačjih ujeda i ogrebotina

Iako ljubimci deluju bezazleno dok tiho predu, njihove reakcije mogu biti brze i vođene instinktom. Rizik od povređivanja i naknadnih infekcija smanjuje se usvajanjem sledećih navika:

• Izbegavanje grube igre: Korišćenje golih ruku u igri uči mačku da su ljudske šake igračka ili plen, što često dovodi do odbrambenog ujedanja i grebanja. Za igru je uvek bolje koristiti pecaljke ili namenske igračke.
• Redovno skraćivanje kandži: Održavanje vrhova mačjih noktiju zatupljenim i skraćenim smanjuje dubinu potencijalnih ogrebotina.
• Oprez sa nepoznatim životinjama: Preporučuje se izbegavanje maženja uličnih mačaka lutalica ili vidno uznemirenih mačaka čiji zdravstveni status nije poznat.
• Redovna higijena: Temeljno pranje ruku toplom vodom i sapunom obavezno je nakon svakog dužeg kontakta sa mačkom, a posebno nakon čišćenja posude sa posipom.