Vučić u Kijevu prvi put od početka ruske invazije na Ukrajinu

Samo tri dana pošto su iz Moskve na račun Srbije stigle kritike zbog „mlakih reakcija na rusofobne izjave ukrajinskih funkcionera tokom posete Beogradu”, Aleksandar Vučić rekao je da će otputovati u Kijev, što je prvi put od 2022. i početka ruske invazije na tu zemlju.

Vučić je najavio učešće na samitu „Jugoistočna Evropa – Ukrajina'” u Kijevu 15. jula i rekao da bi trebalo da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.

„Naravno, dobro je kada sarađujete. Bio sam do sada na četiri skupa, u Odesi, Dubrovniku, Atini i Tirani.

„Ali neće ni to biti jednostavno, imajući u vidu predloženu deklaraciju i sve drugo”, rekao je Vučić novinarima u Parizu, gde je prisustvovao proslavi Dana pada Bastilje, francuskog praznika.

Srbija tako nastavlja da balansira između Rusije, zapadnih sila Evrope, Amerike i Kine, kao glavnim stubovima spoljne politike.

Iako kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji (EU), Srbija je jedina evropska zemlja, uz Belorusiju, koja nije uvela sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, zbog čega je Brisel često kritikuje i traži od Beograda da se „uskladi sa spoljnom politikom EU”.

Reč je o pokušaju takozvane multivektorske spoljne politike, rekao je Džejms Ker Lindzi, politički analitičar koji se bavi Balkanom, u razgovoru za BBC na srpskom početkom jula.

„Problem je što to nije moguće i nije razuman pristup vođenju spoljne politike… Stvari jednostavno ne funkcionišu tako”, smatra Ker Lindzi.

Vučić, koji je 2025. bio u Odesi, najvećoj ukrajinskoj luci na Crnom moru, do sada je više puta isticao da Srbija nikada nije bila protiv Ukrajine, niti je Ukrajina učinila bilo šta nažao Srbiji.

Posebno ističe da je Ukrajina jedna od zemalja koja nije priznala nezavisnost Kosova.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, ali je Srbija ne priznaje.

Boravak predsednika Skupštine Ukrajine u Beogradu naljutio Moskvu

Početkom jula, predsednik ukrajinske skupštine Ruslan Stefančuk, postao je najviši zvaničnik koji je posetio Beograd.

Ukrajinac je boravio u Beogradu samo nekoliko meseci pošto je u poseti bio ruski ministar Maksim Rešetnjikov.

„Dobro došao u Srbiju, dragi prijatelju”, tom objavom na Instagram profilu dočekala ga je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić.

Potom su njih dvoje zajednički otvorili Konferenciju predsednika parlamenata država kandidata za članstvo u EU, a Stefančuk se odvojeno sastao i sa Vučićem.

„Danas u Beogradu želim jasno da kažem – Srbi nisu mali Rusi”

„Ukrajinci nisu mali Rusi, Moldavci i Gruzini nikada nisu bili i neće biti mali Rusi…

„Jednog dana svi ćemo sigurno postati članice EU”, poručio je Stefančuk.

Nekoliko dana kasnije, oštro je reagovala Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, rekavši da je „za žaljenje izostanak reakcije Srbije na rusofobnu kampanju“.

Nije to bio prvi put od početka rata u Ukrajini 2022. da ruske vlasti nisu blagonaklono gledale na postupke Beograda.

Tokom 2025, Rusija je kritikovala Srbiju zbog izvoza oružja i municije koje je, kako su tvrdile obaveštajne službe u Moskvi, završilo u ukrajinskoj vojsci.

A Zaharova je kritikovala Vučića i kada je u novembru 2025. najavio mogućnost da Srbija ipak uvede neke sankcije Rusiji.

Međutim, sve do danas, Srbija nije uvela nikakve sankcije Rusiji.

Svetska trgovinska organizacije kamen spoticanja

Pored „spoljne politike sedenja na više stolica”, jedna od spornih tačaka u odnosima Beograda i Kijeva bili su pregovori o članstvu Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO).

Dolazak zamenika premijera Ukrajine Tarasa Kačke u Beograd u maju doneo je pomak na tom polju.

Predstavnici vlade dve države potpisale su zajedničku izjavu o nastavku pregovora o Sporazumu o slobodnoj trgovini.

Ukrajina je jedina zemlja u Evropi sa kojom Srbija nije potpisala takav sporazum, što je jedan od uslova za pristup STO.

Pregovori su počeli 2005. kao deo procesa pristupanja Srbije STO, čije članice od zemalja bivše Jugoslavije još nisu postale ni Bosna i Hercegovina, ni Kosovo.

Pre 21 godinu, kamen spoticanja pojavio se kada se Ukrajina i Srbija nisu usaglasile oko carina na pojedine poljoprivredne i industrijske proizvode.

Kao članica STO, Ukrajina je zahtevala bilateralne pregovore sa Srbijom kao uslov za prijem.

Članstvo u STO je i glavni uslov za zatvaranje pregovaračkog Poglavlja 30 sa Evropskom unijom, koji se tiče ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Pogledajte video: Istorija odnosa Srbije i Ukrajine

Kako su se razvijali odnosi od 2022?

Odnosi Kijeva i Beograda „prilično su korektni i pored svih otežavajućih okolnosti”, poput rata Rusije i Ukrajine, kao i zavisnosti i bliskih odnosa Srbije i Rusije, rekla je u maju 2026. Branka Latinović, bivša ambasadorka Srbije u OEBS-u, za BBC na srpskom.

Srbija je glasala za više rezolucija Ujedinjenih nacija kojima se osuđuje ruska agresija, od početka rata primala je ukrajinske izbeglice, slala finansijsku pomoć, a posredno i oružje Ukrajini, zbog čega su u Kremlju bili nezadovoljni.

Od februara 2022. srpski i ukrajinski zvaničnici su se više puta susretali, uglavnom tokom međunarodnih samita.

Direktnih poseta na predsedničkom ili premijerskom nivou nije bilo.

Vučić i Zelenski su razgovarali na samitima u Moldaviji u junu 2023, kada su upoznali, u Atini u avgustu 2023, u Granadi u oktobru iste godine, kao i u Tirani u februaru 2024. i Odesi u junu 2025.

Prva Vučićeva poseta Ukrajini posle 13 godina, usledila je mesec dana posle odlaska u Rusiju.

Vučić je tada domaćinima ponudio pomoć u obnovi ratom zahvaćenih regiona.

Dolaskom u Odesu, Srbija nije „izdala Rusiju”, poručio je.

Godinu dana ranije, u maju 2024, Olena Zelenska, prva dama Ukrajine je zajedno sa šefom diplomatije Dmitrom Kulebom posetila Beograd.

A predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić u novembru prošle godine u Kijevu se sastala sa Zelenskim.

• Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
• Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi
• Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom

Šta je samit Ukrajina-jugoistočna Evropa?

Samit Ukrajine i jugoistočne Evrope, koji će 15. jula biti održan u Kijevu, pokrenut je 2022. kako bi se ojačale veze Kijeva i zemalja jugoistočne Evrope, usred rata sa Rusijom.

Učesnici samita u Dubrovniku 2024. usvojili su zajedničku deklaraciju u kojoj se pruža podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine i osuđuje ruska agresija.

Na samitu 2025. u Odesi, usvojena je deklaracija kojom se poziva na uvođenje dodatnih sankcija Moskvi.

Predsednik Srbije nije potpisao taj dokument.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta znači prva poseta Vučića Ukrajini i šta je ponudio Kijevu
• Ko je iz Kijeva boravio u Beogradu i kakvi su srpsko-ukrajinski odnosi od početka rata
• I Stefančuk i Rešetnjikov i Hamnei i Netanjahu: Na koliko stolica sedi Srbija
• ‘Srpska vojna industrija puca u leđa Rusiji’, kažu obaveštajci Moskve
• Da li srpsko oružje stiže do Ukrajine – šta znamo do sada
• Sastanak Vučića i Zelenskog: „Ukrajina nikad nije bila protiv Srbije, ni Srbija protiv Ukrajine”