PREŽIVELA JE LEDENO DOBA I STRAŠAN POŽAR, ALI TO NIJE SVE! “Ledeni car” sa Tare krije tajnu koja je iznenadila i šumare: Evo zašto ove sadnice NIKADA ne sade tamo gde prirodno rastu

Planina Tara skriva jedno od najređih bića na planeti, živog svedoka daleke prošlosti koji je uspeo da pobedi čak i surovo ledeno doba. Pančićeva omorika, kao apsolutni simbol srpske prirode, i danas ponosno stoji na liticama, ali se u javnosti često postavlja pitanje da li je ovaj “ledeni car” ugrožen i kako se zapravo održava njegova stabilna brojnost.

Dok mnogi veruju da je ljudska intervencija ključna, inženjer šumarstva Petar Mičić otkriva da ovaj četinar ima neverovatne mehanizme preživljavanja koji prkose čak i najvećim prirodnim katastrofama.

Specifičnosti uzgoja ledenog cara

U razgovoru sa inženjerom šumarstva Petrom Mičićem, otkriveno je da sam proces uzgoja omorike u rasadniku nosi specifične izazove koji je razlikuju od drugih vrsta drveća.

– Što se tiče omorike i samog procesa uzgoja, ne postoje neke bitne razlike, osim, na primer, što je seme kod omorike u odnosu na jelu i smrču, koje mi ovde najviše imamo na prostoru nacionalnog parka, jako sitno, pa je potrebno možda biti oprezniji prilikom setve – objašnjava Mičić.

Opasnost na visini i nepristupačan teren

Pored same setve, prikupljanje semenskog materijala predstavlja ozbiljan podvig koji zahteva veliku spretnost zaposlenih u Nacionalnom parku Tara.

– Takođe bih naveo da je pri berbi stabala omorike potrebna jedna veća doza spretnosti, prvo, zbog visine stabala, i drugo, što omorike po svojoj prirodi rastu na dosta nepristupačnim terenima – rekao je Mičić za Tv “Prva”.

Zašto se sadnice ne unose na prirodna staništa

Iako rasadnik proizvodi zdrave sadnice, one se gotovo nikada ne sade na lokalitetima gde omorika prirodno raste, što je pravilo kojeg se stručnjaci strogo pridržavaju.

– Na prostoru nacionalnog parka, na 22 lokaliteta na kojima se nalazi omorika, mi ne vršimo unošenje sadnica ovde iz rasadnika – navodi Mičić.

On ističe da ove sadnice imaju drugu namenu, ali da planovi upravljanja dozvoljavaju intervenciju samo u ekstremnim slučajevima.

– One se uglavnom koriste u dekorativne svrhe, ali osnovno za gazdovanje šuma je predviđeno da je potrebno i poželjno to izvesti ako dođe do te potrebe – kaže Mičić.

Neverovatna moć obnavljanja nakon požara

Jedan od najkritičnijih trenutaka za opstanak ove vrste bio je veliki požar koji je pre više od jedne decenije zahvatio planinu, ali su rezultati nakon te katastrofe bili iznenađujući.

– Imali smo taj veliki požar, nažalost, 2012. godine. I što se tiče samih lokaliteta omorike, bilo je određene štete, ali bih, na primer, želeo da izdvojim da je priroda omorike takva da se ona jako dobro obnavlja na tim požarištima, tako da je to nekako priroda rešila – ističe Mičić.

Ova prirodna regeneracija pokazala je koliko je ova vrsta zapravo otporna.

– I kada dođe do te neke štete, ona se sama po sebi posle, ono, iznenađujuće dobro obnovi na tim površinama – navodi Mičić.

Veliki jubilej koji se bliži

Ova godina je posebno značajna jer se približava važan istorijski datum vezan za otkriće ove jedinstvene vrste.

– Tako je, 1. avgusta biće 139 godina od otkrića Pančićeve omorike – rekao je Mičić.

Zvanično otkriće Josifa Pančića iz 1. avgusta 1887. godine i dalje predstavlja jedan od najvažnijih momenata za srpsku botaniku, a omorika ostaje neprocenjivo blago koje priroda Tare ljubomorno čuva.

(TV Prva)