IAKO Teslini religiozni stavovi nisu uvek bili upodobljeni pravoslavnoj dogmatici, iako nije bio dovoljno crkven i liturgičan, Tesla je bio verujući čovek, hrišćanin i pravoslavac. Pripadnik Srpske pravoslavne crkve.
Tesla je bio „gospodar“ gromava i munja, Foto Forum Srbije
Tokom detinjstva i rane mladosti živeo je liturgijski, pomažući u hramu ocu svešteniku kao čtec i zvonar. Ali po odlasku u Grac na studije stvari će se promeniti. Iako verujući, polako će se udaljavati od liturgijskog života.
O razlozima za njegovo odvajanje od liturgijskog života, vredno je pažnje zapažanje prezvitera Olivera Subotića: „Pre nego što se detaljnije osvrnemo na Teslin stav prema hrišćanstvu, bilo bi uputno reći nešto o mogućim razlozima njegovog potonjeg odvajanja od aktivnog liturgijskog života, bar kada je reč o objektivnim spoljašnjim okolnostima. Naime, fizička udaljenost od pravoslavnog ambijenta u kome je odrastao i nemogućnosti da u svojoj blizini pronađe pravoslavni hram, Teslu već tokom studija u Gracu (u kome je proveo tri godine) odaljuje od liturgijskog života. U tom okruženju, hteo ne hteo, nije imao prilike da učestvuje u bogosluženjima Pravoslavne crkve.
Slično tome, tokom perioda života u Budimpešti, Strazburu i Parizu, teritorijalna udaljenost do prvog pravoslavnog hrama je objektivno ograničila mogućnost njegovog aktivnog učešća u liturgijskom životu. To je posebno slučaj kada je reč o njegovom dolasku u SAD. Premda pravoslavlje na taj kontinent dolazi vek ranije, to nije slučaj sa pravoslavnim hramovima na Istočnoj obali, koji se podižu dosta kasnije. Gotovo celu prvu deceniju svog boravka u Njujorku (u koji stiže 1884. godine) Tesla nije imao priliku da pri nekoj crkvi živi liturgijski, budući da zajednica grčkih pravoslavnih hrišćana u tom gradu dobija svoj prvi hram tek 1892.
Pritom, s obzirom na to da nije znao grčki jezik, pitanje u kojoj meri bi mu značio boravak na službi koju nije mogao da prati. Prve ozbiljne inicijative za formiranje srpske parohije u Njujorku su pokrenute 1913. godine, o čemu je Tesla obavešten od jeromonaha Sevastijana Dabovića, koji je sve to dalekovido pokrenuo. Ukoliko tome dodamo i činjenicu da se srpska crkveno-školska zajednica u Njujorku osniva tek pred sam kraj Teslinog života, stvari u pogledu njegovog odsustva iz liturgijske zajednice dobijaju ključne obrise koji se tiču uticaja spoljašnjih istorijskih razloga.”
BIBLIJU je Nikola Tesla smatrao knjigom sa najvećim autoritetom, sa kojom se nijedna druga knjiga ne može porediti. U izjavama i u prepisci sa prijateljima često pravi poređenja sa raznim događajima iz Starog i Novog Zaveta. U “Njujork tajmsu” 1897. godine Tesla je svedočio o sličnostima i razlikama prilikom proslave Božića između Like i Amerike i naglasio da se za božićnom trpezom Srbi i Amerikanci slično ponašaju, i da u tim trenucima preovladava srdačnost.
Foto: Iz knjige “Tesla- Srbin sam”
Leland Anderson nas obaveštava da mu je Teslina sekretarica, Mjuriel Arbus, svedočila da se: „Tesla držao čvrsto svog verskog nasleđa, i da je sve što je vezano za religiju čuvao daleko od javnosti, a naročito od naučne zajednice”.
Prilikom dolaska u Liku 1889. godine Tesla je svešteniku, u Štavici kod Otočca, Đurđu – Đuri Oriću, rekao: „Moja vera je vera moga oca“ .
Prota Dušan Škuletić tokom studija pedagogije u Njujorku sretao se sa profesorom Pajom Radosavljevićem, koji mu je pričao da je Tesla duboko verujući čovek i da se redovno moli Bogu.
TESLA je sa sobom iz Like u Ameriku, kao uspomenu na oca, poneo bogoslužbenu knjigu Služevnik, koji je 1519. godine u Veneciji štampao Božidar Vuković. Služvenik se danas nalazi u biblioteci američkog predsednika Trumana, zahvaljujući neodgovornosti Save Kosanovića, koji je ovu retku i, za Teslino i naše, nasleđe značajnu knjigu priložio na dar ovoj biblioteci.
Celog života za svog sveca zaštitnika smatrao je Svetog Nikolu, kome se redovno molio. A kada mu ne bi išlo najbolje u životu, žalio se prijateljima da ga je i Sveti Nikola napustio. Jedno pismo upućeno Morganu, u navečerje Svetog Nikole, započinje: „Dragi gospodine Morgan, danas je praznik mog svetitelja zaštitnika koji je uvek stajao uz mene…” Sledećeg dana istim povodom, vezanim za finansije, Tesla piše Morganu: „Vaše pismo je došlo do mene upravo na dan mog svetitelja zaštitnika – najvećeg od svih – Svetoga Nikole. Postoji jedan tihi dogovor između Svetog Nikole i mene, da ćemo se držati jedan drugog. Neko vreme on je to činio, ali u zadnje tri godine me je zaboravio – baš kao i Vi.” U jednom telegramu 1940. godine piše Mihailu Dučiću: „Sveti Nikola i Vi najbolji su moji prijatelji.”
Redovno je obeležavao svoj imendan, koji su mu čestitali i prijatelji i rođaci. Tim povodom Nikoladin Kosanović piše mu 1. decembra 1890. godine: „Primiče se sveti Nikola tvoj, a i moj, imendan. Daj bože u zdravlju ga dočekao, i dočekivao ga još mnogo i premnogo godina radeći i misleći na korist čovječanstvu, a na diku narodu srpskom i slovinskom, koji se već danas ponosi, da si mu ti sin. Živio!”
Sestra Marica mu piše 11. decembra 1906. godine: „Mili Brate! Ja ti čestitam imendan uza sve želje, što ih sestra takom jedincu Bratu poželeti može.”
Krsna slava Nikole Tesle bila je Đurđevdan, tim povodom mu Marica 6. maja upućuje telegram iz Plaškog čestitajući mu slavu: „Ljubi te i pozdravlja naše staro krsno ime”.
IVAN Meštrović je Teslu upoznao 1924. godine u Njujorku. Tokom vremena postali su bliski. On je svoje susrete sa Teslom opisao u svojim memoarima, gde je zabeležio: „Drugom je prilikom govorio o književnosti, njemačkoj, francuskoj i engleskoj. Naizust je znao mnoge Geteove i Hajneove pjesme, kao i pjesme Viktora Igoa i Šekspira. Iz naše književnosti znao je gotovo celog Gundulića napamet. S priznanjem je govorio o Mažuraniću i Njegošu. Iz narodne je poezije spominjao ženske pjesme. Vuka i njegovu reformu nije mario.
ČESTITKA PATRIJARHU
UPRKOS odsustvu svete liturgije iz njegovog života Tesla je sve vreme ostao u kontaktu sa sveštenoslužiteljima Srpske pravoslavne crkve. Ne treba zaboraviti da je posle upokojenja svoje majke duhovni oporavak i mir potražio u molitvenom tihovanju u manastiru Gomirje gde je njegov ujak bio arhimandrit. Tesla je 1921. uputio čestitku patrijarhu Dimitriju povodom njegovog ustoličenja na patrijaršijski tron Srpske crkve. Srdačan odnos Tesla je imao i sa Svetim vladikom Nikolajem.
Uneo je čobanski jezik, pa umjesto da smo u prefinjenosti jezika i pojmova pošli naprijed, otišli smo natrag. Kada se u tome nismo složili, on bi počeo opet citirati iz dubrovačkog pjesništva. Na moju primedbu da je Vukovim pravopisom olakšana pismenost, odmahnuo je rukom:
– Ah! Molim vas, to nije važno. Nije za svakoga pismenost. Zar je ono pismenost kako vaše novine pišu. (…)
Poslije toga je skrenuo u mistiku i pripovjedao mi, kako se još od mladosti prije spavanja klečeći na koljenima, molio Bogu. Kada sam ga upitao kakve molitve moli, odgovorio mi je:
– One koje sam u detinjstvu molio. Ali, da, tako sam se molio sve do svoje pedesete godine. Od toga se doba molim drugačije, nu to je svejedno, suština je ista, i ja se molim Bogu svakoga dana.”
Na ličnu Teslinu molbu Meštrović je izradio bistu Nikole Tesle koja se danas nalazi u Teslinom muzeju. Ovde treba napomenuti da je jedan Meštrovićev rad krasio i Pupinovu vilu na imanju u Norfolku. Naime, u trpezariji se nalazio veliki kamin iznad koga je bio dug reljefni friz na kome je bio prikazan srpski guslar oko koga je bio okupljen narod koji ga sluša. Takođe, u bareljefu bila su prikazana i dva velika bronzana vola koji su, kako beleži Jelena Lozanić, podsećali: „(…) na te hranioce srpskog sela koji, od jutra do mraka, neumorno vuku i tegle i pomažu srpske domaćine na selu da obave svoje mnogobrojne poslove”.
SUTRA: VRAĆANjE TRADICIJI I VERI SVOG NARODA