DIREKTOR FBI Kaš Patel kaže da je samo ove godine uklonjeno 62 kineska špijuna, dok američke vlasti tvrde da Peking vodi jednu od najobimnijih obaveštajnih operacija na američkom tlu.
Foto: Samuel Boivin/Alamy/Profimedia
FBI uhapsio je 113 aktivnih stranih špijuna, saopštio je direktor te agencije Keš Patel, tvrdeći da su američke vlasti zadale snažan udarac stranim obaveštajnim mrežama koje deluju na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država.
Patel je u video-poruci objavljenoj na društvenoj mreži Iks naveo da su hapšenja sprečila odliv američke tehnologije i vojnih tajni, dodajući da je samo tokom 2026. godine “uklonjeno” 62 kineskih špijuna. On je ocenio da su time ozbiljno narušene tajne operacije Komunističke partije Kine usmerene protiv SAD.
Njegove tvrdnje nadovezuju se na izveštaj Odbora Predstavničkog doma za unutrašnju bezbednost iz 2025. godine, u kojem piše da su od 2021. navodno zabeleženi brojni slučajevi kineske špijunaže u najmanje 20 američkih saveznih država. Među njima su, prema izveštaju, krađa vojnih i tehnoloških tajni, prikupljanje poverljivih informacija za Peking, kao i akcije protiv kineskih disidenata koji žive u SAD. U izveštaju se dodaje da je FBI u proseku na svakih 12 sati otvarao novu kontraobaveštajnu istragu povezanu sa Kinom.
U izveštaju se navodi i da krađa američke intelektualne svojine, za koju terete Komunističku partiju Kine, svaku četvoročlanu porodicu košta između 4.000 i 6.000 dolara godišnje.
Američko Ministarstvo pravde je u međuvremenu objavilo više slučajeva za koje tvrdi da potvrđuju razmere problema. Tako je bivši pripadnik američke mornarice početkom godine osuđen na 200 meseci zatvora zbog prodaje poverljivih podataka o desantnom brodu USS “Eseks” kineskom obaveštajcu za 12.000 dolara, dok je jedan američki državljanin u junu priznao krivicu da je delovao kao agent kineskog Ministarstva državne bezbednosti.
Pored špijunaže, Patel je istakao da je FBI pojačao borbu protiv sajber-pretnji i narko-kartela. Prema njegovim rečima, američke vlasti su zaplenile 13 internet domena povezanih sa osumnjičenim kineskim agentima, dok je u akcijama protiv kartela uhapšeno oko 4.800 osoba. Istovremeno, američki zvaničnici upozoravaju da meksički karteli, usled pojačane kontrole na južnoj granici, sve više prebacuju proizvodnju i šverc fentanila preko Kanade.
Američke vlasti nisu saopštile iz kojih su zemalja svi uhapšeni špijuni, niti su objavile detalje o svih 113 slučajeva, a većina iznetih tvrdnji odnosi se na aktivnosti koje Vašington pripisuje Kini.
I ova priča ima drugu stranu, a ona u ovom slučaju kaže da je proteklih godinu dana CIA najmanje tri puta objavila oglase u formi mini-filma na mandarinskom jeziku, a koji su imali za cilj regrutovanje kineskih zvaničnika da špijuniraju za SAD.
CIA je detaljno navela da su video snimci usmereni na ljude koji imaju “poseban pristup privilegovanim informacijama unutar Komunističke partije Kine”, poseduju informacije o politikama Pekinga kao što su ekonomska, fiskalna ili trgovinska, kao i nacionalnoj bezbednosti, trgovini, spoljnim poslovima ili visokoj tehnologiji ili koji rade za odbrambenu agenciju.
Direktor CIA Džon Retklif rekao je u maju 2025. za “Foks njuz” kako snimci objašnjavaju kako je moguće kontaktirati CIA preko veb-stranice na darknetu.
“Jedna od glavnih funkcija CIA je prikupljanje obaveštajnih podataka za predsednika i naše zakonodavce, istakao je Retklif, dodajući da je jedan od načina na koji to radi regrutovanje stranih agenata koji mogu pomoći Vašingtonu da “ukrade tajne”.
CIA već duže vreme ima problem sa Kinom kao “crnom rupom” u obaveštajnoj mreži. U maju 2017. je “Njujork tajms” otkrio da je Peking uspeo da “sistematski demontira” američku agenturu u Kini od 2010. do 2012. i da je najmanje deset izvora CIA-e uhapšeno ili čak streljano u toj kampanji.
(RT)