понедељак, 20.04.2026, 13:43 -> 16:53
Извор: РТС
Аутор: Светлана Панић-Цонић
У Црној Трави, све старијој и празнијој општини, млади и успешни људи су права реткост. Далибор Савић је у Млачишту живот је почео у поклоњеној кући, али за кратко време радом је доста стекао и потврдио да овде може лепо да се живи. То је једина породица у Млачишту са малом децом, а однедавно и једина у Србији са сертификатом за производњу сувог буковог ћумура.
Дим као зов живота којег је нажалост на црнотравском пространству, прекривеном шумама, све мање. Ослањајући се на букву и помоћ технолога, четрдесетједногодишњи Далибор Савић после деценије упорности дошао је до врхунског производа. Без додавања воде и накнадно дрва, од потпаљивања ватре брезовом кором до сипања у џакове, ћумур, тражи 24 сата.
„Сув ћумур се показао врло ефикасан на скари, нема задржавања масти, због влажности, јер влажност ћумура је неких 0,2 до 0,5 посто. Јединии смо на територији Србије ко је успео да направи сув ћумур, незапарен. Сви произвођачи колеге које смо обишли већином су радили са запаривањем. Сипају воду”, наводи Далибор Савић, произвођач ћумура из Млачишта.
Суви ћумур од буковог дрвета прави се и на земљи само, знатно дуже, до две недеље. Квалитет је исти и намењен је за припрему хране. За црно злато произведено у Млачишту стигло је и признање Министарства привреде.
„Приликом додељивања сертификата смо сазнали да смо први и једини у Србији ко је урадио сертификат буковог, сувог ћумура. То је мени велико признање, то ми је нешто што ми је врло драго, јер ми шири даље посао и даљи развој”, истиче Далибор Савић.
Прљав је ово посао, рударски. Руке црне, али срце испуњено. Око Далибора и супруге, која је највећа подршка, деца. Овај посао им је главни извор прихода.
„Радимо сви, ко колико може, ко кад може прикључи се. И дечица иду у школу, кад се врате ту су, тако да функционишемо, за сад је супер”, каже супруга Оливера Савић.
На питање – шта си ти све радила, ћерка Александра Савић, одговара: “Секла сам конац, додавала сам дрва и ишла сам да донесем мами од куће”.
Александар је прва беба рођена у Млачишту после 4 деценије. Са једанаест година вози трактор, мотокултиватор, помаже родитељима и ниже петице у школи.
Александар Савић каже да има све петице и жељу: “Да ова фирма постане још већа и још напреднија”, а он можда инжењер.
Замила га је, каже Далибор, роса Чемерника, а њене падине прехраниле. Пре само петнаестак године био је без ичега. Уз ћумур данас гаји мангулице, производи кромпир и пасуљ, прерађују шумске плодове. У својини и закупу око 120 хектара земље. Црна Трава је готово опустела, а могло би дручачије, потврђују Савићи.
„Млади људи, који желе да раде, могу да опстану у Црној Трави, као и у било ком делу Србије, да напредују, недостаје нам мало уређивање путева и то је то”, закључује Далибор.