“PUTIN NE MOŽE VIŠE DA SAKRIJE SVOJU KATASTROFU” Ukrajina udara po Rusiji, a to je glavobolja i za NATO: “Namerno to rade”

Dok Ukrajina širi svoju kampanju dalekometnih udara na Rusiju, izgleda da je Moskva pronašla način da bar deo tih napada pretvori u problem za Kijev i njegove NATO saveznike.

Ukrajina koristi veliki broj dalekometnih dronova i krstarećih raketa koje sada proizvodi, kako bi izvodila udare i do 1.600 kilometara duboko unutar ruske teritorije, uključujući prestonicu Moskvu. Dolazak rata u područje glavnog grada Moskve – sedište moći Kremlja koje je ranije uglavnom bilo nedostižno – podstaklo je stanovnike Rusije na pozive na kraj rata, kao i na kritiku režima Vladimira Putina, što je do sada bilo retkost.

“Atlantik” piše da Putin “više ne može da sakrije svoju katastrofu” i “uspavljuje Moskovljane uverenjem da ih rat ne dotiče”.

Incidenti koji bi mogli da naruše podršku

Više od četiri godine od početka rata, Rusija nije na putu ka pobedi. Njene snage i dalje izvode smrtonosne napade na ukrajinske gradove, ali izgleda da se promenila osnovna dinamika rata: Rusija je oslabila, a čak i bez američke pomoći deluje da Ukrajina postaje sve jača i da sve više uspeva da oblikuje tok rata u svoju korist, navodi “Atlantik”. Ukrajina je proširila upotrebu dronova, a glavne mete su joj energetska i vojna postrojenja na severozapadu Rusije. Rusija je sada počela da ometa ukrajinske dronove elektronskim sredstvima i da ih preusmerava ka susednim NATO državama – naročito baltičkim zemljama i Finskoj – stvarajući sve veći bezbednosni i politički izazov za neke od najbližih saveznika Ukrajine, piše “Kijev indipendent”.

Izvori lista upozorili su da bi takvi incidenti, ukoliko se nastave, mogli postepeno da naruše podršku javnosti Ukrajini u zemljama koje su među njenim najčvršćim saveznicima.

Uzbuna zbog ukrajinskih dronova

• Prvi veliki incident dogodio se u martu, kada je nekoliko dronova palo na teritoriju Finske. Lokalne vlasti potvrdile su da je najmanje jedan od njih bio ukrajinski. Incident je podstakao zvanično izvinjenje Kijeva
• Zatim je u maju nekoliko dronova iz Rusije ušlo u vazdušni prostor Letonije, a jedan je pao blizu skladišta nafte u istočnom gradu Rezekneu, nedaleko od ruske granice. Do tada nijedan ukrajinski dron nije pogodio nijedan cilj unutar Letonije. Tamošnji zvaničnici su danima izbegavali da javno potvrde poreklo dronova, iako su navodno raspolagali dokazima. Ukrajina je na kraju razjasnila situaciju i ponovo uputila izvinjenje

Posledice u Letoniji bile su trenutne i ozbiljne. Incident sa dronom razotkrio je duboke tenzije unutar vladajuće koalicije po pitanju nacionalne bezbednosti i izazvao političku krizu koja je kulminirala ostavkom premijerke Evike Silinje.

Ubrzo potom i Estonija se suočila sa krizom. Lovac NATO oborio je 19. maja prvi put dron za koji se sumnjalo da je ukrajinski iznad estonske teritorije. Slični incidenti ponovili su se više puta narednih dana, podstičući zabrinutost u regionu.

“Namerno preusmeravaju naše dronove u vazdušni prostor NATO”

Zvaničnici ističu da nema indikacija da je Ukrajina namerno gađala svoje saveznike. Svaki incident dogodio se tokom ukrajinskih udara na ciljeve unutar Rusije. Ukrajinski zvaničnici tvrde da Rusija namerno preusmerava njihove dronove u vazdušni prostor NATO.

– Rusija nastavlja da preusmerava ukrajinske dronove ka Baltiku koristeći sredstva elektronskog ratovanja. Moskva to čini namerno, uporedo sa pojačanom propagandom – rekao je portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Georgij Tihi.

Ruski zvaničnici odmah su pokušali da padove dronova predstave kao dokaz da Ukrajina – ili čak same članice NATO – ugrožavaju regionalnu bezbednost. Ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) je prošle nedelje otvoreno zapretila Letoniji, tvrdeći da ukrajinski dronovi koriste letonsku teritoriju za napade na Rusiju. Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev je čak sugerisao da bi baltičke države trebalo da aktiviraju Član 5 NATO protiv Ukrajine.

Strahovi od slabljenja pomoći

Takva retorika odražava šire ruske napore da se izazovu nesuglasice između Ukrajine i njenih saveznika. Estonija, Letonija, Litvanija i Finska – sve države koje se graniče sa Rusijom ili Belorusijom – zagovaraju čvršću politiku prema Moskvi i pružaju vojnu i finansijsku pomoć Kijevu u razmerama koje, u odnosu na njihovu veličinu, premašuju pomoć mnogih većih evropskih država, kako navodi “Kijev indipendent”.

Zvaničnici strahuju da bi ponavljani incidenti sa dronovima mogli postepeno da oslabe tu podršku.

Rastuća zabrinutost na Baltiku

Nekoliko baltičkih zvaničnika priznalo je da bi nezadovoljstvo javnosti moglo da raste ukoliko se ovakvi incidenti nastave. Estonija je javno pozvala Kijev da pooštri kontrolu nad dronovima kako bi izbegla političke posledice među saveznicima.

– Nema potrebe ugrožavati podršku Estonaca Ukrajini – rekao je ministar odbrane Hano Pevkur.

Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš rekao je da “Ukrajina ovde mora biti preciznija kako ne bi davala povod ruskim provokacijama”.

Kijev je brzo umirio saveznike, svestan političke osetljivosti situacije. Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha izjavio je da je Ukrajina spremna da sarađuje sa baltičkim državama i Finskom kako bi sprečila slične incidente u budućnosti.

“Odgovornost je na Rusiji”

Ipak, uprkos tenzijama, baltičke zemlje neprestano ističu jednu ključnu činjenicu: da odgovornost pripisuju Rusiji, a ne Ukrajini.

– Estonska javnost je dovoljno informisana da razume zašto dronovi lete unaokolo: razlog za to je ruski agresorski rat. To je odluka doneta u Moskvi, a ne u Kijevu – rekao je Jonatan Vseviov, generalni sekretar estonskog Ministarstva spoljnih poslova.