“Samo se ukočila, pocrvenela, pa poplavela. Taj izraz lica dok mi se DETE GUŠI PRED OČIMA…”: Kad prva pomoć ne može da čeka Hitnu pomoć – pravila koja spašavaju život

“Ćerkica mi je bila mala tada, imala je tri godine. Uzela je lizalicu, a ono što nismo primetili jeste da se u njenom centru nalazila žvaka, što je pre nikada nismo davali. Da je probala žvaku saznali smo na najgori mogući način. Dete se odjednom ukočilo, pocrvenelo, poplavelo, više ne znam koje sve boje je promenila, taj njen izraz lica sa otvorenim ustima dok se guši nikada neću zaboraviti!”, počinje ispovest Nataša P. majka iz Beograda.

Kako nam kaže, u trenutku je uzela dete, uhvatila ju je za noge, držala je tako naopačke, glavom na dole, i udala po leđima ne bi li žvaka koja se zaglavila, tako ispala. Suprug je za to vreme prstima pokušavao da joj otkači tu žvaku.

– Plašili smo se da joj tako tu žvaku ne gurnemo još dublje! Ali jednostavno u tom trenutku, kada gledaš kako praktično gubiš svoje dete, ne znaš šta drugo da radiš! U panici sam sve vreme vikala da zovemo hitnu pomoć, a onda je moj muž izgovorio – “mi smo sada hitna pomoć”. Realno, tu su sekunde u pitanju, nema tu čekanja na ekipu – priča nam.

Žvaka je nekako ispala, dete se srećom povratilo, ali taj momenat je roditeljima skratio život na pola.

Upravo znanje pružanja te prve hitne pomoći, ističu svi lekari, u ključnim trenucima zaista može da spasi život!

Bilo na ulici, na poslu, u školi ili u sopstvenom domu, sekunde nemilosrdno teku kada nekome naglo pozli – a upravo znanje običnog prolaznika u tim prvim, kritičnim minutima može da napravi granicu između života i smrti.

Gotovo svakodnevno svedočimo situacijama u kojima se neko iznenada sruši, počne da se guši hranom ili doživi težu povredu. U takvim trenucima, dok ekipa Hitne pomoći ne stigne na lice mesta, svako od nas ima priliku da bude heroj i nekome sačuva život.

Prva pomoć nije komplikovana nauka već skup jednostavnih, ali presudnih koraka koje svako od nas treba da zna.

Dr Jevtić: “Nije poenta da osobu odmah stavite u kola i vozite”

Doktorka Danijela Jevtić iz beogradske Hitne pomoći istakla je ranije da se ekipe često susreću sa situacijama u kojima bi pravilna reakcija prisutnih mogla značajno da pomogne pacijentu.

Ona upozorava na greške koje građani najčešće prave i posebno naglašava da u najtežim trenucima nije najvažnije što pre smestiti pacijenta u automobil i krenuti ka bolnici.

– Nije poenta da osobu odmah stavite u kola i vozite. Najvažnije je da prve mere pomoći sprovodite tačno onako kako vam lekar kaže preko telefona, jer upravo one mogu da spasu život – jasna je dr Danijela Jevtić.

U nastavku sledi detaljno objašnjenje šta tačno treba uraditi kada neko izgubi svest, prestane da diše, obilno krvari ili se zagrcne hranom.

1. Kada neko izgubi svest: Reakcija u prvih nekoliko sekundi

Nesvestica je kratkotrajni gubitak svesti koji nastaje zbog smanjenog dotoka krvi u mozak. Do ovog stanja najčešće dolazi usled naglog pada pritiska, vrućine, dugog stajanja u mestu, pada šećera, ali i neispavanosti, gladi ili jakog emotivnog šoka.

– Kada kažemo kolapsno stanje, odnosno privremeni gubitak svesti, osobu treba poleći i noge blago podići u odnosu na nivo grudnog koša – objasnila je dr Danijela Jevtić.

Takođe, izuzetno je važno osobi obezbediti svež vazduh.

– Ako osoba ima šal ili ešarpu oko vrata treba ih skinuti, raskopčati košulju. Za vrlo kratko vreme osoba dolazi svesti, iako to osobama koji se nalaze u njenoj blizini izgleda kao večnost, pogotovo ako je u pitanju njima bliska osoba – rekla je za “Blic zdravlje” doktor medicine Marija Golubović, iz Službe za hitnu medicinsku pomoć Zdravstvenog centra Knjaževac.

Provera stanja svesti vrši se jednostavnim testom:

– Pritisnemo ili blago uštinemo ušnu resicu kako bismo videli koliko osoba reaguje na nadražaj – navela je dr Jevtić.

Kada se osoba osvesti, dr Golubović savetuje da joj se pomogne da postepeno zauzme sedeći položaj:

– Ukoliko i tada oseća blagu vrtoglavicu, treba joj reći da spusti glavu između kolena i da duboko diše.

2. Epi napad i povraćanje: Kako se pravilno postavlja u bočni položaj

Ukoliko ne dođe do brzog povratka svesti, ili ako je osoba imala epileptični napad ili povraća, ključno je postaviti je u bočni položaj za oporavak.

– Kod EPI napada ili kada pacijent povraća, ako je izgubio svest, a diše, stavite ga u bočni položaj sa glavom okrenutom nadole kako bi disajni putevi ostali prohodni – savetuje dr Jevtić.

Dr Marija Golubović detaljno objašnjava kako se ovaj položaj pravilno izvodi korak po korak:

– To ćemo uraditi tako što ćemo ruku koja je bliže nama saviti u laktu pod uglom od 90 stepeni, pravim uglom, i dlanom okrenutim nagore. Njenu ruku sa suprotne strane postavimo preko grudnog koša, i stavimo njenu nadlanicu na njen obraz, sa strane bliže nama. Svojom drugom rukom savijemo nogu u kolenu – to je noga preko puta nas, tako da stopalo stoji ravno na zemlji.

– Hvatajući osobu za lakat i koleno okrećemo je ka sebi. Zabacimo joj glavu unazad da joj oslobodimo disajne puteve i da omogućimo stranom sadržaju ako se nađe u ustima da polako ističe napolje. Nogu, koja je gore, namestimo tako da u kuku i kolenu bude pod uglom od 90 stepeni. U tom položaju osoba ostaje 30 minuta ili dok ne stigne Hitna pomoć. Ukoliko prođe 30 minuta radimo sve isto samo na suprotnu stranu – precizirala je dr Golubović.

3. Masaža srca korak po korak: Šta raditi ako osoba prestane da diše

U slučaju da osoba prestane da diše, ne sme se gubiti vreme. Prvi i najvažniji korak jeste da se osoba postavi na tvrdu podlogu.

– Masaža srca ne radi se na krevetu, jer je potreban čvrst oslonac – naglasila je dr Jevtić.

Potom se pristupa reanimaciji, koju je doktorka slikovito objasnila:

– Jedna šaka ide preko druge, korenom dlana pritiskamo sredinu grudne kosti i trudimo se da grudni koš utisnemo oko pet centimetara. Pritisci treba da budu u ritmu 1, 2, 3, 4, a lekar iz dispečerskog centra često ostaje na vezi i odbrojava tempo sve dok ekipa ne stigne – navodi dr Danijela Jevtić.

Na taj način održava se cirkulacija i povećavaju šanse da mozak ostane sačuvan ukoliko se pacijent uspešno reanimira.

4. Reagovanje kod gušenja: Pravilna tehnika za odrasle, decu, ali i ako ste sami

Kada se čovek davi ili zagrcne hranom, pravilna tehnika Hajmlihovog zahvata od presudnog je značaja.

– Kada se čovek davi, to se često dešava kod ljudi koji su dementni, obuhvatimo osobu ispred nas i pritisnemo je, jedna pesnica na stomak, druga preko nje, a osoba je blago povijena napred. Tim pritiskom često uspeva da se izbaci zalogaj koji je zapušio disajne puteve – objašnjava dr Jevtić.

Ukoliko se osoba davi, odnosno guši, a sama je u prostoriji, postoji način da pokuša da pomogne sama sebi:

– Može da se prebaci preko naslona stolice ili druge čvrste prečke i sopstvenom težinom izvrši pritisak na stomak kako bi pokušala da izbaci zalogaj – navodi doktorka.

Kod dece je postupak potpuno drugačiji i zahteva posebnu pažnju:

– Dete treba postaviti tako da glavica bude okrenuta nadole i lupkati ga između lopatica kako bi se strano telo izbacilo iz disajnih puteva – ističe dr Jevtić.

3 BEBE SE GUŠILE ZBOG ISTE GREŠKE RODITELJA Doktori upozoravaju: Savet koji kruži internetom VEOMA OPASAN, a ovo je jedini pravilan način da uspavate dete posle hranjenja

5. Teške povrede: Kako zaustaviti krvarenje i najveća zabluda kod nosa

Kada dođe do teže povrede i krvarenja, najvažnije je savladati paniku i odmah delovati direktnim pritiskom na ranu.

– Ako postoji krvarenje na ruci ili nozi, ekstremitet treba podići iznad nivoa srca i snažno pritisnuti mesto krvarenja kako bi se krvni sud priljubio uz kost. Iskoristite ono što imate pri ruci – zavoj, peškir ili deo garderobe – savetuje dr Jevtić i dodaje da je, kada je moguće, potrebno staviti hladnu oblogu.

Jedna od najčešćih grešaka u narodu pravila se godinama prilikom krvarenja iz nosa, kada ljudi iz neznanja zabacuju glavu unazad.

– Glava treba da bude nagnuta napred, nozdrve čvrsto pritisnute, a led se stavlja na koren nosa i potiljak. Takođe, važno je reći lekaru da li osoba koristi antikoagulantnu terapiju – napominje dr Jevtić.

Zlatno pravilo: Nikada ne prekidajte vezu sa Hitnom pomoći

Doktorka na kraju upućuje apel svim građanima da tokom razgovora sa dispečerom ostanu na vezi.

– Nikada nemojte prekidati vezu zato što ste uznemireni. Ako prekinete razgovor, ponovnim pozivom vraćate se na kraj reda čekanja. Lekar će vas voditi kroz sve korake prve pomoći do dolaska ekipe – poručila je dr Danijela Jevtić iz beogradske Hitne pomoći.

Neočekivane situacije ne biraju ni mesto ni vreme, ali naša spremnost da reagujemo može da promeni sve. Savladavanje osnovnih koraka prve pomoći ne oduzima mnogo vremena, a daje nam snagu i samopouzdanje da u kritičnom trenutku ne budemo samo nemi posmatrači, već osobe koje su nekome pružile drugu šansu za život.

Prva pomoć kod moždanog udara koja može da spasi život: Šta raditi kada neko doživljava šlog, korak po korak

Šta kada se lek zaglavi u grlu: Prva pomoć za sprečavanje gušenja – korak po korak