Članice EU prepoznale napore Srbije da se otvori Klaster 3: Analitičari za Kurir otkrivaju šta Srbiju dalje čeka u Briselu

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović izjavio je da je preporuka Evropske komisije da bude otvoren Klaster 3 u pregovorima Srbije sa EU važna potvrda i priznanje za reformski zamah koji je u toku, a koji je posebno vidljiv prethodnih nekoliko meseci.

Starović je poručio i da se krug podrške Srbije širi, kao i da se povećava broj država članica Evropske unije koje su spremne da daju pozitivne odgovore na preporuku Evropske komisije. Ukazao je i da je preporuka izdata sa jasnom naznakom da bi Klaster 3 trebalo da bude otvoren do kraja jula. Kako navodi, u toku je proces konsultacija i usaglašavanja među državama članicama u okviru Evropskog saveta.

Više o ovome, za emisiju “Redakcija”, govorili su prof. dr Aleksandra Tomić, narodni poslanik i član Predsetništva SNS-a i Srđan Barac, politički analitičar.

– Kada je reč o otvaranju Klastera 3, mislim da treba da budemo realni optimisti, bez obzira na to da li će Klaster biti otvoren ili ne. Očigledno je da postoji određeni diplomatski zamah i da su države članice Evropske unije prepoznale napore koje je Srbija uložila, pre svega kada je reč o zakonodavnom okviru.  Da nije bilo saradnje Vlade Srbije, operativnog tela, Ministarstva za evropske integracije, Narodne skupštine i predsednika Srbije, verovatno ne bismo dobili ni ovakvu podršku, jer predstavnici država članica ne bi imali potpun uvid u ono što je urađeno na evropskom putu – rekla je Tomić.

Različiti pogledi unutar evropskih institucija

Ukazala je na to da se stavovi evropskih institucija razlikuju i da je važno razumeti njihove različite uloge u procesu proširenja.

– Evropska komesarka Marta Kos je ipak priznala određene pomake i rezultate. Važno je razlikovati Evropsku komisiju i Evropski parlament, jer Evropska komisija direktno sarađuje sa Vladom Srbije, predsednikom i nadležnim ministarstvima i ima uvid u sprovedene reforme. Sa druge strane, u Evropskom parlamentu postoje različite političke opcije, različiti stavovi država članica i različiti uticaji, što je deo političkog procesa – navela je.

Barac je istakao da je Srbija u prethodnom periodu ostvarila napredak u usklađivanju sa politikom EU, ali da potpuna usklađenost ostaje izazov.

– Kada govorimo o oblastima u kojima je Srbija dobila pohvale, jedna od njih je i usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom. Ako kao reper uzmemo 2022. godinu, koja je bila najteža kada je reč o usklađenosti spoljne politike, tada smo bili na oko 46 odsto, dok smo danas na približno 63 odsto. To jeste značajan napredak. Naravno, Evropska unija bi želela potpunu usklađenost, odnosno 100 odsto, ali pitanje je koliko je to realno u ovom trenutku. Mislim da je došlo vreme da se sagledava šira slika – kaže on.

– Imamo podršku ljudi poput Fridriha Merca, Marte Kos i Ursule fon der Lajen. Mislim da je, koliko je Srbiji potrebna pozitivna vest iz Evrope, ona potrebna i samoj Evropi. Evropska unija mora da pokaže da je sposobna da napravi mehanizam koji daje konkretne rezultate. Posle rata u Ukrajini, Evropa se našla u veoma složenoj poziciji. Često se govori o mogućem sukobu između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, ali mislim da to nije realan scenario, jer Evropa i dalje ne može samostalno da obezbedi svoju bezbednost – za emisiju “Redakcija”, objasnio je Barac.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs