“CILJ IM JE BIO ETNIČKO ČIŠĆENJE JEDNOG NARODA” Analitičari o posledicama “Oluje”: Hteli su da Srbi nestanu sa tog prostora

Više o ovoj temi, za emisiju “Redakcija”, govorili su Marina Raguš, potpredsednica Skupštine Srbije i Đorđe Milićević, ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom.

– Kada planirate takvu akciju, jasno je da je cilj bio etničko čišćenje jedne grupe naroda, jer je postojala namera da se Srbi toliko snažno pogode da nestanu sa tog prostora. Ono što nije uspelo da bude obuhvaćeno vojnom akcijom, kako je i sam Tuđman govorio na Brionima 31. jula 1995. godine, trebalo je brzo privesti kraju. Važno je podsetiti da su to bili procesi dugog trajanja i da se mnogo toga ponavljalo iz perioda Drugog svetskog rata. U periodu od 1991. do 1995. godine, uz događaje pre i nakon tog perioda, veliki broj Srba nestao je sa prostora današnje Hrvatske – rekla je Raguš.

“Moramo se sećati svih tragičnih događaja i stradanja našeg naroda”

Ukazala je na stradanja iz ratnog perioda i ocenila da su posledice tih događaja i danas vidljive.

– Toliko o tome ko je počinio agresiju i ko je sprovodio etničko čišćenje. Ne smemo se sećati samo avgusta i jednog datuma, već svih tragičnih događaja i stradanja našeg naroda. Od Petrovačke ceste pa nadalje, kroz akcije “Bljesak” i “Oluja”, stradali su mnogi civili, među njima veliki broj starijih ljudi i dece. Mnogi od njih čak nisu dobili ni status žrtava rata. Videli smo i teške sudbine poput priče o malom Siniši Dobriću iz Mrkonjić Grada. Sa te strane ne očekujem ništa novo, jer smatram da su određeni planovi i procesi odavno bili jasno definisani – težnja ka etnički homogenom prostoru i društvu. Slični procesi ostavili su trag kroz istoriju, od perioda Drugog svetskog rata i logora Jasenovac, pa do ratova devedesetih – kaže ona.

Govoreći o broju Srba u Hrvatskoj danas Milićević je ocenio da pitanje njihovog položaja i dalje izaziva zabrinutost.

– Kada je reč o preciznim podacima, teško je u ovom trenutku dati konačan odgovor, posebno ako govorimo o rasutom stanovništvu koje danas živi u različitim državama Evropske unije i širom dijaspore. Ono što je činjenica jeste da je pre akcije “Oluja” u Hrvatskoj živelo oko 500.000 Srba, dok ih danas ima oko 130.000, odnosno približno tri odsto ukupnog stanovništva. Nažalost, ni nakon više od tri decenije mnogi Srbi u Hrvatskoj i dalje nemaju osećaj pune ravnopravnosti, sigurnosti i stabilnosti. Teško je osećati se sigurno ukoliko imate utisak da živite u okruženju u kojem se veličaju poruke netrpeljivosti i podele – izjavio je.

– Ne govorim samo o pojedinačnim događajima, već i o širim društvenim i institucionalnim pitanjima sa kojima se suočavaju naši sunarodnici u Hrvatskoj. Tu su problemi poput pitanja upotrebe ćirilice i ćiriličnih tabli, ali i brojnih drugih izazova o kojima se godinama govori. Imao sam priliku da obiđem gotovo sve krajeve Hrvatske i razgovaram sa mnogim Srbima koji tamo žive. To su teške, tužne i bolne priče. Od njih sam naučio jednu važnu stvar – kada odete u Hrvatsku i razgovarate sa ljudima koji tamo žive, shvatite šta znači njihova rečenica: “Nemojte da… lako je Srbovati u Srbiji” – za Kurir televiziju, rekao je Milićević.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs