Антонио Коста, председник Европског савета поручио је из Београд грађанима да врата ЕУ остају отворена, а темпо напретка зависи од Србије. Европским лидерима и челницима земаља са Западног Балкана у петак ће бити домаћин Тиват, град у Црној Гори која је на путу ка ЕУ заузела најбржу траку. У Тивту је и председник Србије Александар Вучић.
Страхиња Суботић из Центра за европске политике рекао је у емисији Четвртком у 9 да је жалосно што је уочи Самита у Тивту дошло до “чартер афере“.
“Непотребна драматизација. То ће засенити догађај, уместо да причамо како да се угледамо на Црну Гору која је надомак ЕУ и како да што пре будемо део у ЕУ, ми причамо о овоме“, рекао је Суботић.
На питање да ли треба бити присутан на оваквим самитима, дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић рекао је да важи флоскула да је боље бити за столом, него на столу.
Мирослав Гачевић из Министарства за европске интеграције каже да је председник Европског савета Антонио Коста обишао цео регион и то говори да имају озбиљније планове, а према неким сазнањима требало би да буде објављен и “методолошки приступ проширења”.
“Констатација Косте је да проширење није само прилика за земље региона већ геостратешка потреба Европе. Кад погледате мапу Европе Западни Балкан је стомак Европе. Кад постаји вакум, онда постоји опасност да неко попуни тај простор“, каже Гачевић.
О повратку српских држављана из Тивта, каже да је председник Србије преузео одговорност и да не види простор за прављење неке веће афере.
Разумевање позиције Србије
Говорећи о томе да ли Коста има више разумевања за Србију и да ли разуме аргументацију Србије, Гачевић каже да Коста разуме позицију Србије, али да се ствар не може сматрати једнодимензионалном.
“Знамо обавезе на релацији Београд – Приштина, али друга страна не испуњава на шта се обавезала већ 13 година“, рекао је Гачевић мислећи на формирање ЗСО.
Истиче да у последњих пет година нико није направио помак ка ЕУ јер је, како је рекао, три године процес проширења био мртав.
Гачевић је рекао да оснивање Оперативног тима за сарадњу са ЕУ је убрзан рад и сама комуникација између Београда и Брисела је побољшана.
“Треба објаснити у погледу реформске агенде. Није тачна информација да смо сами одређивали циљеве. Европска комисија је инсистирала да кораци који се за нас стављају буду највећи изазови. Када то буде испуњено ми ћемо већину ствари испунити и за чланство у Унији“, рекао је Гачевић.
Поверење као четврти услов
Страхиња Суботић је рекао да је Антонио Коста апострофирао три битне ствари – испуњење услова Венецијанске комисије, РЕМ и ОДИХР. Међутим, како је приметио Коста је употребио и реч поверење. Истакао је да се тиме поверење намеће као нека врста четвртог услова за приступање ЕУ.
Навео је пример да је Хрватска недељу дана пре уласка у ЕУ променила закон, мислећи да то неће бити примеђено, али се то није догодило, већ је била кажњена.
“Битно је поверење. Основа је поверење“, каже Суботић и додаје да се код Црне Горе види да жели да уђе у ЕУ – “из њихових очију се види да желе у ЕУ“.
Висина РЕМ-а на лествици приоритета
На констатацију да не постоји званичник који не помиње РЕМ као услов за приступање Унији, Гачевић каже да РЕМ није формиран не грешком власти већ, како каже, друге стране која је одбила предлог који је био више него компромисам.
Није РЕМ више толико високо на лествици, зато што су схватили да није власт та која кочи формирање, подвукао је Гачевић.
Према његовим речима, Коста је рекао да процес ка ЕУ није процес владајуће структуре већ у њему мора да учествује цело друштво.
Када је реч о спољној политици, новинар Ненад Радичевић истиче да Коста говори о нужности да Западни Балкан буде у ЕУ. Међутим, како је рекао, очигледно је да су 27 европских лидера сагласни да не желе новог Орбана у Беогроду, Подгорици или Сарајеву.
Према његовим речима, зато се рађају нове идеје о чланству без гласа, а сада када нема Орбана, кочничари су Макрон и Мерц, јер се плаше тога што Трамп хоће да Украјина за годину дана уђе у ЕУ.
“У том смислу постоји непоштен однос ЕУ. Када нисте члан онда имају већи стандард који желе да испуните“, каже Радичевић и додаје да се прати сваки руски или кинески утицај на Западном Балкану.
Вест да би за 10 дана Украјина и Молдавија могле да почну преговоре са ЕУ, Гачевић то видим као “шамер“. Истиче да процес придруживања није праведан и да постоје примери политичке неправде.
За Суботића та информација показује да лествица ка ЕУ никад није била лакша.
“Но пејпр” да или не
Медији су пренели вест да су Немачка и Француска припремиле “но пејпер“ која нуди поступну интеграцију за земље региона и Молдавију у ЕУ. Радичевић сматра да ако се то испостави као тачно, то је нешто што се не одбија. Истиче да за ЕУ, Украјина има посебан статус јер Украјина је за њих тампон зона.
Гачевић се надовезао речима да би уласком Украјине у ЕУ као тако велике земље пореметио цео буџет ЕУ.
Истраживања су показала да би 35 одсто грађана Србији гласао да уђе у ЕУ, Страхиња каже да су то поражавајући резултат да се није довољно комуницирало са грађанима.
Гачевић је другачијег мишљења. Каже да су ти резултати заваравајући.
“Наша истраживања кажу другачије, 30 посто грађана је против ЕУ“, рекао је гачевић и додао даа осталих 70 осто у објашњења могу бити и за.
“Грађани трезвено размишљају и виде какав Србија има третман и када тај третман буде био другачији и резултати ће бити другачији“, закључио је Гачевић.
