ČETIRI DANA RADA, A PUNA PLATA : Može li radna nedelja biti kraća i bez umanjenja zarade?

PETAK slobodan, vikend traje tri dana, a plata ostaje ista! Ono što za većinu zaposlenih u Srbiji još zvuči kao nedostižan san, u pojedinim domaćim kompanijama već postaje stvarnost.

Umesto uobičajenih 40 sati, radnici na poslu provode 32 sata nedeljno, bez umanjenja zarade. Tako dobijaju čak 52 produžena vikenda godišnje, dok poslodavci pokušavaju da istu količinu posla završe za dan manje. Iskustvo jedne domaće kompanije, koja je od početka oktobra prva u Srbiji prešla na rad od ponedeljka do četvrtka, pokazuje da se i u Srbiji razmišlja o drugačijem rasporedu radnog vremena.

Svi zaposleni ove kompanije rade 32 sata nedeljno uz punu platu. Takav model rada uvodili su postepeno proteklih pet godina, a njihovo iskustvo pokazuje da je kraće radno vreme donelo odmornije i zadovoljnije radnike, bolju organizaciju i veću fokusiranost i motivisanost za posao. Slobodan petak zaposlenima donosi 52 produžena vikenda godišnje, uz sva prava i nepromenjene zarade.

Ovakav potez otvorio je pitanje da li je četvorodnevna radna nedelja budućnost i srpske privrede ili privilegija koju će moći da priušti samo mali broj zaposlenih. Da je drugačija organizacija radnog vremena moguća, potvrđuje za “Večernje novosti” Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, ali podseća da se ne sme izgubiti iz vida zakonom propisana dužina radne nedelje.

– Ovakva praksa je moguća, ali treba imati u vidu da postoji obaveza ispunjavanja nedeljne norme od 40 radnih sati. Oni mogu da budu raspoređeni na četiri dana po deset sati ili na pet dana po osam sati, što je kod nas najčešći slučaj – objašnjava Atanacković.

Model beogradske kompanije koji sada privlači pažnju podrazumeva petinu manje vremena provedenog na poslu, uz nepromenjena primanja. Upravo u tome leži i najveća dilema za poslodavce – kako smanjiti broj radnih sati, a zadržati isti obim proizvodnje, kvalitet usluga i poslovne rezultate.

Za radnike je računica mnogo jednostavnija. Jedan dodatni slobodan dan nedeljno znači više vremena za porodicu, odmor i privatne obaveze, bez udara na kućni budžet. Za poslodavce, međutim, takav model predstavlja ozbiljan organizacioni izazov. Ako zaposleni za 32 sata uspeju da obave posao koji su ranije završavali za 40, kraća radna nedelja ne mora da znači i slabije poslovne rezultate. U suprotnom, firme bi morale da nadoknade izgubljene sate drugačijom organizacijom posla ili angažovanjem dodatnih radnika.

Posebno je pitanje koliko bi takav sistem mogao da zaživi u delatnostima u kojima posao ne može da čeka ponedeljak. U trgovinama, restoranima, hotelima i proizvodnim pogonima radni proces često zahteva svakodnevno prisustvo zaposlenih. U takvim okolnostima slobodan petak za sve radnike nije jednostavno rešenje, već bi podrazumevao drugačiji raspored smena, a moguće i dodatne troškove. S druge strane, u poslovima koji ne zahtevaju neprekidno prisustvo zaposlenih, kraća radna nedelja mogla bi lakše da se organizuje. Umesto vremena provedenog na radnom mestu, u prvi plan bi došli učinak, ispunjavanje zadataka i bolja organizacija posla.

Ovaj model mogao bi da bude i važan adut u borbi za radnike. U uslovima kada pojedine delatnosti teško dolaze do odgovarajućih kadrova, dodatni slobodan dan uz istu platu mogao bi da postane prednost prilikom zapošljavanja. Za zaposlene bi to značilo bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života, a za kompanije mogućnost da lakše zadrže dobre radnike.