Posle 24 godine u Americi preselili se sa troje dece u rodni kraj: “Mi se tamo više ne vraćamo”

Dok mnogi ljudi sa Balkana odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim životom, porodica Dervić krenula je u suprotnom smeru. Posle više od dve decenije provedene u Sjedinjenim Američkim Državama, Alen Dervić, njegova supruga Dženita i njihovo troje dece odlučili su da Ameriku zamene Tomislavgradom.

Alen je u SAD proveo 24 godine, radio različite poslove, osnovao sopstveni biznis i sa porodicom izgradio život preko okeana. Ipak, ovog leta doneli su odluku koju, kako kažu, ne nameravaju da menjaju.

– Mi se ne vraćamo.

Porodica je zahvalna na svemu što im je život u Americi pružio, ali sada žele drugačiju svakodnevicu, pre svega zbog dece.

– Zahvalni smo Americi za sve dobro što nam je pružila, ali ovde je mirnije. Ovo je okruženje u kojem želimo da odgajamo svoju decu, onako kako su i nas odgajali naši roditelji. Želimo da zavole svoje, kao što ovaj kraj volimo i mi – ispričali su za Tomislavcity.

“Neka deca odrastaju ovde, a onda neka idu u svet”

Upravo je odrastanje troje dece bilo jedan od najvažnijih razloga za veliku životnu promenu.

Alen smatra da bi roditelji koji razmišljaju o životu u inostranstvu trebalo da razmotre mogućnost da deca najpre odrastaju u rodnom kraju.

– Ako bih nešto mogao da preporučim onima koji nameravaju da se sele, želeo bih jedino da kažem da svoju decu odgajaju ovde. Pa kad budu veliki, neka ih onda puste u svet – kaže Alen.

Priznaje da povratak nije bio iznenadna odluka. Tokom godina provedenih u Americi štedeo je novac upravo sa mišlju da će se jednog dana vratiti. Sada je taj plan postao stvarnost, a njihovo troje dece prvi put će krenuti u školu u Tomislavgradu.

U Ameriku otišao kao srednjoškolac

Američka priča porodice počela je u martu 2001. godine, kada su se preselili u Pitsburg u Pensilvaniji. Odluku o odlasku doneo je Alenov otac Derviš. Deo ljudi iz njihovog kraja u to vreme birao je Norvešku, ali njemu nije odgovarala ideja života u hladnoj skandinavskoj klimi. Izabrao je SAD, gde je radio kao pomoćni radnik u ugostiteljstvu.

Alen je u Ameriku stigao kao srednjoškolac i vrlo brzo počeo da radi. Poslovi su se menjali – održavao je dvorišta i vrtove, prao sudove i pravio pice, da bi se vremenom sve više okretao kulinarstvu.

Kasnije je napravio još jedan poslovni korak i osnovao sopstvenu taksi službu.

Iz Pitsburga u Nju Orleans

Posle više od decenije u Pensilvaniji, Alen se 2014. godine preselio u Nju Orleans u Luizijani. Iako je u SAD proveo veliki deo života, kaže da mu neke stvari nikada nisu potpuno odgovarale. Među njima je bila i klima.

– Od maja do septembra su velike vrućine, na kojima ne možeš da dišeš. To mi nikako nije odgovaralo – prisetio se.

Porodica je iskusila i mnogo ozbiljniju stranu života u tom delu Amerike – tropske oluje. Posle dve takve oluje morali su privremeno da napuste dom i odu na Floridu. Kada su se vratili, dočekali su ih uništen krov, oboreni električni stubovi i kuća bez struje.

Deca su bila odlični učenici

Uprkos izazovima, Dervići ne govore o Americi kao o mestu koje im nije pružilo šansu.

Dženita je radila u hotelima i restoranima, ali i u dečjim vrtićima, dok su njihova deca bila veoma uspešna u školi. Prema navodima porodice, dobijala su priznanja za uspeh, a nuđeno im je i učešće na takmičenjima iz engleskog jezika.

Upravo zbog toga odluka o odlasku nije bila beg od neuspeha. Porodica je, kako objašnjava, jednostavno procenila da želi drugačiji način života.

Jednu razliku odmah su primetili

Nakon povratka, Alen kao jednu od najvećih prednosti ističe nešto što može delovati sasvim obično – svakodnevne obaveze sada mogu da završavaju bez dugih vožnji.

– Ovde nam je sve blizu i na dohvat ruke. U Americi nigde ne možeš bez automobila – kaže on.

Za decu, međutim, tek počinje period prilagođavanja. Jedan od prioriteta porodice je da što bolje usavrše maternji jezik kako bi se lakše uklopila u školu i novu sredinu.

U njihovoj kući trenutno se zato mogu čuti i engleski i maternji jezik, dok se deca pripremaju za potpuno drugačiju školsku i životnu svakodnevicu.

Posle 24 godine ponovo uče kako se živi kod kuće

Za Alena i Dženitu povratak ne znači jednostavno nastavak života koji su ostavili pre više od dve decenije. Za to vreme promenili su se i oni i mesto u koje su se vratili.

Ipak, kažu da znaju šta žele: da njihova deca odrastaju uz porodicu, upoznaju kraj iz kojeg potiču i govore jezik svojih roditelja.

– Nadamo se da će nam u Tomislavgradu biti dobro – poručuju.

Alenov stariji brat i njegova supruga Amber, za razliku od njih, ostaju u SAD i za sada ne planiraju povratak.

Tako se posle više od dve decenije putevi dvojice braće razdvajaju. Jedan nastavlja život u Americi, dok je drugi sa suprugom i troje dece odlučio da počne ispočetka tamo odakle je nekada krenuo.