Цене станова из године у годину расту, а агенти за некретнине упозоравају на све израженији јаз између цена и куповне моћи грађана.
Станови у Бору се нису градили тридесетак година, јер је то био град у Србији са највећим бројем станова по становнику. У последњих пет година, доласком иневеститора, све се више зида и стамбене зграде замењују породичне куће.
“Откако су страни инвеститори, Кинези, купили РТБ, сада је то ‘Зиђин’, ту се десила и потражња за становима, пораст цена, куповна моћ је генерално порасла. Доста људи у околини Бора је продавало своја домаћинства и морали су негде да се преселе и тај свој капитал су преточили у некретнинине у Бору. Сада цена иде и до 1.500 евра по квадрату староградње, новоградња је бележила и 1.700 и 1.800 евра по квадрату”, каже Мирослав Јовановић из Aгенције за некретнине из Бора.
Један од пет градова где се најбрже добија грађевинска дозвола је Kрагујевац и градитељи их, тврде надлежни, добијају у року од пет дана. Од почетка ове године издато је више од стотину дозвола. Инвеститори тврде да цена квадратног метра стана не може да буде јефтинија, јер је скочила цена рада у грађевинарству, као и цене материјала.
“Цене иду у новоградњи од 1.600, 1.700 или 1.800 евра у зависности од начина плаћања – да ли се некретнина исплаћује одмах или се плаћа на рате или се плаћа из кредита који се чека на 80 посто завршености објекта. У зависности од тога се крећу и цене”, наводи Мирослав Брковић из “Брковић некретнина” из Крагујевца.
У престоници нема општине у којој се тренутно не зидају стамбене зграде, а цене станова варирају од 2.000 евра у ширем центру града до више од 10.000 евра у “Београду на води”.
Како мотивисати инвеститоре да граде јефтиније станове на ободима градова
Kако куповна моћ не прати цене, агенти за некретнине кажу да би решење могло да буде у мотивисању инвеститора да граде јефтиније станове на ободима градова, а то могу да им обезбеде локалне самоуправе кроз изградњу инфраструктуре.
“Оно што је сасвим сигурно то је да развој инфраструктуре градова и региона, повезивање брзим путевима, изградња метроа, изградња онога што је неопходно људима да би могли брже да стигну са једног краја града на други, оно је што ће поспешити тржиште у смислу да ће бити јефтинијих станова, станова које ће људи моћи себи да приуште и са просечним платама и млади људи који тек започењу породице”, објашњава Душица Мартаћ из београдског “Дека инжењеринга”.
Хоће ли станови уписани у катастар по закону “Свој на своме” оборити цене
Када се нелегално саграђени станови упишу у катастар непокретности по новом закону “Свој на своме”, требало би да буде могућа њихова купопродаја и на кредит, али и да буду повољнији на тржишту некретнина.
“Kао последица тога је очекивање да ће те непокретности ући у промет, моћи да утичу на понуду станова, самим тим носе потенцијал да утичу на цене својом појавом на страни понуде. Са друге стране, да се могу користити као инструменти, односно средства обезбеђења код узимања кредита. Сматрамо да ће овај поступак бити спроведен на тај начин да ће они бити у праву власништва и тим испуњавати критеријуме да буду средства обезбеђења по кредитима”, поручује Жељко Јовић, вицегувернер Народне банке Србије.
Ваља подсетити да већина инвеститора не зида за потребе тржишта, већ граде некретнине на којима могу највише да зараде, а то су луксузни станови. Због тога недостају мали станови које је готово немогуће наћи по нижим ценама, скупи су, а ни стамбени кредити нису повољни. Стручњаци тврде да ће, када се инвестициони купци повуку, станови коначно поново постати дом, а не улагање.