TRŽIŠTE poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u 2025. godini obeležila je stabilizacija cena obradivih parcela, uz izraženije regionalne razlike i dinamičnije promene kod trajnih pašnjaka, pokazuje analiza „Cene poljoprivrednog zemljišta u 2025”, koju je objavio Republički geodetski zavod.
Foto: ion-cristian enoiu / Alamy / Profimedia
Na nivou Srbije prosečna cena prometovanog obradivog zemljišta prošle godine iznosila je 9.583 evra po hektaru. U odnosu na 2024. to je blagi rast od 0,5 odsto, dok su u poređenju sa 2023. poljoprivredne parcele u proseku poskupele 6,4 odsto.
– Ovaj trend pokazuje da je u periodu 2023–2025. godine tržište obradivog zemljišta zadržalo pozitivan pravac kretanja, ali da je nakon snažnijeg rasta u 2024. godini došlo do smirivanja dinamike – navodi se u analizi RGZ-a.
Beograd najskuplji, Vojvodina najstabilnija
Najviša prosečna cena obradivog zemljišta zabeležena je u regionu Beograda, gde je hektar u proseku koštao 14.274 evra. Iako je ovaj region i dalje najskuplji, cena je u odnosu na 2024. blago smanjena za 1,3 odsto. U poređenju sa 2023. godinom, međutim, viša je za 31,4 odsto, što ukazuje da je beogradsko tržište, posle snažnog rasta, ušlo u fazu stabilizacije, prenosi Politika.
Vojvodina se izdvaja kao najstabilnije i najkonzistentnije tržište obradivog zemljišta. Prosečna cena u 2025. iznosila je 12.023 evra po hektaru, što je za 1,2 odsto više nego godinu ranije i 4,1 odsto više nego 2023. godine.
Prema oceni stručnjaka, u ovom regionu postoji najjasnija veza između cene zemljišta i njegove proizvodne funkcije, s obzirom na visoku poljoprivrednu produktivnost, razvijeno tržište zakupa i stabilnu tražnju za kvalitetnim obradivim površinama.
U Šumadiji i zapadnoj Srbiji prosečna cena obradivog zemljišta iznosila je 7.172 evra po hektaru. U odnosu na 2024. zabeleženo je blago smanjenje od jedan odsto, ali je cena i dalje 6,9 odsto viša nego 2023. godine.
Najniže cene, kao i prethodnih godina, zabeležene su u Južnoj i istočnoj Srbiji, gde je hektar obradivog zemljišta u proseku koštao 4.419 evra.
– Ovaj region i dalje ima najniži nivo cena obradivog zemljišta u državi, što ukazuje na prostor za potencijalni rast, ali i na strukturne razlike u tražnji, kvalitetu zemljišta, demografskim kretanjima i intenzitetu poljoprivredne proizvodnje – navode u RGZ-u.
Pašnjaci podložniji promenama cena
Za razliku od obradivog zemljišta, tržište trajnih pašnjaka u 2025. godini pokazalo je izraženiju regionalnu neujednačenost. Njihova prosečna cena iznosila je 9.235 evra po hektaru, što je za 3,6 odsto manje nego u 2024, ali 7,1 odsto više nego 2023. godine.
Najviša prosečna cena pašnjaka zabeležena je, takođe, u regionu Beograda – 12.443 evra po hektaru. To je rast od 35,9 odsto u odnosu na 2024. i više nego dvostruko u poređenju sa 2023. godinom.
Stručnjaci ocenjuju da se u Beogradskom regionu cena pašnjaka ne formira samo na osnovu poljoprivredne upotrebne vrednosti, već i pod uticajem lokacije, urbanog pritiska, očekivanja u pogledu buduće namene zemljišta i ograničene ponude.
U ostalim delovima države pašnjaci su uglavnom bili skuplji nego ranije, osim u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. To je jedini region u kojem je kod trajnih pašnjaka zabeležen negativan trogodišnji trend, što može ukazivati na manju tražnju, promenu strukture prometovanih parcela ili uticaj manjeg broja transakcija na prosečnu cenu.
Oranice u Srbiji jeftinije nego u EU
Analiza RGZ-a donosi i poređenje sa cenama oranica u Evropskoj uniji, budući da su javnosti prvi put dostupni podaci o cenama obradivog zemljišta i pašnjaka urađeni u skladu sa evropskom metodologijom.
Prema poslednjim dostupnim podacima Evrostata, prosečna cena hektara obradivog zemljišta u EU 2024. iznosila je 15.224 evra. Iste godine u Srbiji je prosečna cena bila 9.537 evra po hektaru, odnosno oko 37 odsto niža nego u EU.
Najskuplje oranice u EU bile su na Malti, gde je hektar koštao 201.263 evra, zatim u Holandiji, sa 96.608 evra, i Portugaliji, sa 76.556 evra. Najniže cene zabeležene su u Letoniji, Litvaniji i Slovačkoj.
Prema vrednosti obradivog zemljišta, Srbija je najsličnija zemljama centralne i istočne Evrope sa umerenim nivoom cena, poput Rumunije i Bugarske.
Iz RGZ-a navode da su, u skladu sa preporukama Evrostata, iz statističke obrade isključene netržišne i ekstremne cene, kao i parcele manje od 10 ari, kako bi podaci što realnije prikazali tržišnu vrednost poljoprivrednog zemljišta.