HDZ iskaznica u Batajnici, blokaderi slavljeni u Hrvatskoj, NDH se relativizuje, a Srbija napada iznutra – Antić jasno poručuje: ko slavi sa neprijateljima, sam se imenuje.
Foto: Printscreen
Više nije pitanje da li iza blokada i pokušaja destabilizacije i rušenja Srbije stoji strana podrška. Pitanje je samo – koliko je još dokaza potrebno da se to javno prizna i preseče.
Nezapamćen incident u Novom naselju u Batajnici ogolio je ono o čemu se mesecima govori. Jednom od blokadera, dok je plaćao na trafici, iz džepa je ispala članska iskaznica Hrvatske demokratske zajednice, izdata na ime Marin Ferinac. Činjenica da članske karte hrvatskih političkih stranaka mogu imati isključivo državljani Republike Hrvatske otvara ozbiljna pitanja – ko su ljudi na ulicama Srbije, u čije ime deluju i čije interese zastupaju.
Namerno ili slučajno, javnost je dobila opipljiv dokaz delovanja Hrvatske protiv ustavnog poretka Republike Srbije. Ono što je do juče nazivano „teorijom zavere“, danas je ogoljeno – ima ime, prezime i stranačku legitimaciju.
Veze blokadera sa Hrvatskom, kao i sa njenim bezbednosnim i logističkim strukturama, nisu novost. Poznato je da je Hrvatska omiljena destinacija plenumaša – za „obuke“, kampove i radionice na temu primene takozvane „blokadne kuharice“. U toj istoj Hrvatskoj dočekivani su kao heroji, u mestima iz kojih su Srbi etnički očišćeni, dok su istovremeno lagali javnost o „biciklističkom putu do Brisela“, koji se zapravo odvijao automobilima i kombijima.
Podsetimo i na slučaj Milana Čanka, sina Marije Vasić, optužene za planiranje i poziv na rušenje ustavnog poretka, koji je pozirao u ustaškoj uniformi. Podsetimo i na činjenicu da je Hrvatska odbila saradnju sa pravosudnim organima Srbije kada je reč o Mili Pajić i njenoj grupaciji, koja je planirala nasilno preuzimanje vlasti i krvoproliće u Beogradu. Svi oni, koji su danas optuženi za rušenje ustavnog poretka, “izvođači” obojene revolucije, bahati gerilci – sledbenici politike etničkog čišćenja Srba, učenici Dinka Gruhonjića, danas uživaju “egzil” u istoj toj Hrvatskoj koja im obezbeđuje lagodan život!
Kristalno je jasno: hrvatska obaveštajna služba je promenila metod delovanja. Sa ekonomskog i pasivnog uticaja prešla je na otvorenu materijalnu, logističku i kadrovsku podršku blokaderima u Srbiji. Sa druge strane, blokaderske perjanice sve otvorenije daju izjave u korist Hrvatske, relativizuju NDH, pa čak i sprovode brutalnu istorijsku reviziju u kojoj se ustaše pokušavaju predstaviti kao „humani ljudi“.
U tom kontekstu, reči profesora Čedomira Antića odzvanjaju jače nego ikad.
„Imali smo jednog srpskog velikana koji je rekao: Do 1941. godine sam bio Srbin, nisam znao zašto, a posle 1941. godine sam bio Srbin i znao sam zašto“, podsetio je Antić, a zatim precizirao ono što mnogi izbegavaju da izgovore.
„Ko god je ovde živeo i delio sudbinu ovog naroda, a nije postao Srbin posle ’91, nego je, naprotiv, postao ustaša posle ’91, mi imamo deo elite koji je takav – i to je činjenica.“
Na konstataciju da je „preterano nazivati ih ustašama“, Antić je postavio pitanje na koje niko nema odgovor:
„A kako da ih nazovem?! Kako da nazovem ljude koji idu u Viroviticu da slave sa onima koji su 300 puta napali Srbe?“
To je suština cele priče. Ne radi se o političkom neslaganju, već o identitetskom otklonu i otvorenom neprijateljstvu prema sopstvenoj državi.
Zato je dodatno zabrinjavajuće kada se u javnom prostoru pojavljuju narativi poput onog Bože Prelevića, koji tragediju Jasenovca pokušava da objasni kroz „odgovornost žrtava“, a ne zločinaca. Takav pristup nije samo istorijski netačan – on je moralno perverzan i duboko opasan, jer briše granicu između genocida i opravdanja zločina.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u intervjuu za Rojters jasno rekao ono što se vidi na terenu: iza protesta stoje strane bezbednosne službe, uključujući one iz Hrvatske, Albanije i sa tzv. Kosova, sa ciljem rušenja vlasti i destabilizacije Srbije.
Narodu Srbije, istom onom koji je mučki ubijan u ustaškim krvavim pohodima, je potrebna konkretna zaštita ustavnog poretka. Jer kada se ideologija HDž-a širi po srpskim fakultetima. a ustaška simbolika i narativi šire po plenumaškim krugovima, više nema prostora za iluzije.
Kako je Antić rekao – ako nisu ustaše, kako drugačije da ih nazovemo?
(24sedam)