Opasno pimpovanje: Samo jedan udarac glavom u loptu dovoljan je za skok rizičnih proteina u krvi

Svaki put kada fudbaler udari loptu glavom, u krvi skače nivo proteina povezanih sa oštećenjem mozga, otkrili su holandski naučnici.

Nova studija sugeriše da je čak i jedan udarac glavom u fudbalsku loptu dovoljan da privremeno oslobodi proteine u krv, koji se inače povezuju sa oštećenjem nervnog sistema i rizikom od Alchajmerove bolesti.

Ipak, najveće promene zabeležene su kod fudbalera amatera – i to što su jače i češće udarali loptu glavom.

Drastičan skok dva ključna proteina u krvi nakon utakmice

U istraživanju, objavljenom 18. maja u časopisu “JAMA Neurology“, istraživači sa Univerzitetskog medicinskog centra u Amsterdamu otkrili su da su amaterski fudbaleri koji su udarali loptu glavom imali veće koncentracije proteina S100B u krvi odmah nakon utakmice, u poređenju sa igračima koji nisu izvodili ove udarce.

S100B, koji prvenstveno proizvode ćelije u obliku zvezde zvane astrociti, široko se koristi za procenu traumatske povrede mozga i obično se povećava u roku od jednog sata nakon povrede.

Pored toga, za dva od šest praćenih proteina, nivoi su rasli srazmerno učestalosti i silini udaraca. Igrači koji su izveli više od dva udarca glavom, kao i oni koji su postigli više udaraca sa velikim uticajem, odmah su doživeli povećanje proteina zvanog p-tau217. Ovaj protein je jedan od glavnih krvnih potpisa, odnosno biomarkera, za Alchajmerovu bolest.

Šta se dešava unutar neurona

U normalnim okolnostima, protein tau ima ulogu stabilizatora – on deluje kao unutrašnja skela koja drži strukturu nervnih ćelija (neurona) stabilnom. Međutim, kada glava pretrpi udarac, dolazi do mehaničkog stresa na nervnim vlaknima. Taj pritisak bukvalno “odlepljuje” protein tau sa njegovog mesta.

Nakon što se odvoji, specifični enzimi u telu menjaju ovaj protein i pretvaraju ga u modifikovani oblik poznat kao p-tau (uključujući i p-tau217, koji je direktno povezan sa Alchajmerovom bolešću).

Reč stručnjaka: Privremeni oporavak ili trajna šteta

Dobra vest je da su se nivoi oba opasna proteina (p-tau217 i S100B) u krvi fudbalera vratili u normalu 24 do 48 sati nakon utakmice. Loša vest je to što autori studije upozoravaju da ovaj brzi povratak na staro ne isključuje trajnu štetu.

Naučnici pretpostavljaju da se efekti svakog pojedinačnog udarca akumuliraju (skupljaju) godinama. Tokom vremena, taj kumulativni efekat može drastično da poveća rizik od razvoja teških neurodegenerativnih bolesti. U prilog tome govori i studija iz 2025. godine objavljena u časopisu “Nature“, koja je nedvosmisleno otkrila da godine ponovljenih sitnih trauma glave kod fudbalera na kraju ubijaju neurone i dovode do hronične upale mozga.

– Dokazi koje do sada imamo ukazuju na to da oštećenje mozga nastaje usled udaranja lopti glavom u fudbalu, kako kratkoročno tako i dugoročno – kaže Samanta Biro, doktorka neuronauke i pomoćnica izvršnog direktora Fondacije za nasleđe potresa mozga Kanade (CLFC), koja nije bila uključena u novu studiju.

– Dugoročne posledice je teže pratiti zbog latencije između izloženosti i pojave simptoma, ali nekoliko studija je izrazilo zabrinutost zbog rizika povezanih sa udaranjem glavom u fudbalu – dodaje dr Biro.

Kako je istraživanje sprovedeno

Ova najnovija studija u Holandiji obuhvatila je uzorke krvi od 302 amaterska fudbalera višeg nivoa uzete tokom 11 utakmica – pre, neposredno posle, kao i između 24 i 48 sati nakon svakog meča.

Iako je 86 učesnika odlučilo da ne učestvuje u trećem vađenju krvi, malo je verovatno da je to uticalo na rezultate, smatra dr Marš Kenigs, koautor studije i vanredni profesor razvojne neuronauke u Dečjoj bolnici Ema u Amsterdamskom univerzitetskom medicinskom koledžu.

Studija se takođe oslanjala na kamere kako bi se precizno zabeležilo koliko često je svaki igrač udarao loptu glavom i procenio intenzitet svakog udarca.

Šta uzrokuje skok biomarkera

Naučnici još ne znaju tačno kako udarci glavom izazivaju porast ova dva biomarkera, ali postoji nekoliko potencijalnih objašnjenja.

– Ubrzanje i usporavanje glave u kratkom vremenskom okviru moglo bi da izazove efekat sličan potresu mozga u mnogo manjim razmerama – napominje prof. dr Kenings.

Takođe, druga studija, objavljena u aprilu u časopisu “Sage Journals“, pokazala je da kada glava dođe u kontakt sa loptom, talas pritiska putuje kroz njihovu glavu.

– Nije zabrinjavajući sam porast biomarkera, već ono što on odražava – ističe za “Live Science” prof. dr Kenigs i smatra da bi ponavljanje ove studije među najboljim fudbalerima sveta dovelo do još izraženijih rezultata.

Da li postoji “bezbedan” nivo udaranja glavom

Dr Piter Teobald, medicinski inženjer koji vodi istraživanje biomehanike mozga na Univerzitetu u Kardifu, a koji nije bio uključen u studiju, otkrio je da fudbalska upravna tela, poput Fudbalskog saveza Engleske, već smanjuju dozvoljena opterećenja za trening šuteve glavom. To čine uprkos nedostatku značajnih dokaza koji bi precizno propisali šta je to “bezbedan” nivo šuta glavom.

– Trenutno je teško reći da li su koncentracije biomarkera izmerene u holandskoj studiji same po sebi bile dovoljne da izazovu zabrinutost. Ipak, ovo je relativno jaka studija, jer obuhvata i sportiste iz beskontaktnih sportova i stoga pruža poverenje da je udarac glavom uzrok promena. Praćenje istih igrača tokom cele sezone bilo bi zanimljivo, na primer, jer bi to omogućilo izveštavanje o kumulativnom efektu udarca glavom – smatra dr Teobald.

S druge strane, prof. dr Kenigs objašnjava da nivo proteina u krvi koji su posmatrali ne prelazi pragove koji se koriste u kliničkim uslovima za dijagnostikovanje povreda.

– Međutim, ove granične vrednosti su uglavnom namenjene otkrivanju mnogo ozbiljnijih povreda, kao što su teške povrede mozga ili demencija – zaključuje prof. dr Kenigs, izražavajući zabrinutost da bi pravi problemi mogli nastati kada se ova radnja ponovi stotine ili hiljade puta.