Letnja sezona još se nije ni zahuktala, a u Grčkoj su već zabeležene dve smrti srpskih državljana, dok je jedna turistkinja jedva preživela moždani udar na plaži.
S obzirom na to da je prošlog leta, za manje od dva meseca, najmanje 30 Srba umrlo tokom godišnjeg odmora u toj zemlji, i to uglavnom zbog srčanih problema – stručnjaci savetuju poseban oprez starijima!
Na plaži u Haniotiju na Halkidikiju krajem maja preminula je 77-godišnja državljanka Srbije. Pozlilo joj je tokom kupanja, a iz mora je izvučena bez svesti. Uprkos naporima lekara, nije joj bilo spasa.
Nova tragedija dogodila se 10. juna u mestu Perea, nadomak Soluna, gde se utopila 74-godišnja Srpkinja. Njeno telo primetili su kupači u plićaku i izvukli ga na obalu, nakon čega su obavešteni obalska straža i Hitna pomoć. Iako su lekari odmah započeli reanimaciju i ženu hitno prevezli u bolnicu u Solunu, mogli su samo da konstatuju smrt.
Samo nekoliko dana kasnije prava drama odigrala se na plaži u Leptokariji, gde je 62-godišnja turistkinja iz Aranđelovcadoživela moždani udar, a potom i srčani zastoj. Zahvaljujući brzoj reakciji lekara i prisutnih građana, žena je reanimirana i hitno prebačena u bolnicu.
Da ovakvi slučajevi nisu izolovani, pokazuje i prošlogodišnja statistika. Prema podacima Generalnog konzulata Srbije u Solunu i naše ambasade u Atini, od 1. juna do sredine avgusta prošle godine u Grčkoj je umrlo najmanje 30 naših državljana.
Mnogi su izgubili život usled infarkta, moždanog udara i drugih komplikacija koje visoke temperature mogu da izazovu ili dodatno pogoršaju kod osoba s hroničnim oboljenjima.
Specijalista opšte medicine dr Radmila Šehić za Kurir kaže da godine same po sebi nisu prepreka za putovanje, ali da je neophodan dodatni oprez.
– Same godine nisu presudne. Ima ljudi u poznim godinama koji su potpuno vitalni, dok pojedine osobe srednjih godina već imaju ozbiljne zdravstvene probleme. More može da bude veoma korisno i prijatno, ali treba imati u vidu da promena klime predstavlja određeni stres za organizam, posebno za ljude s hroničnim oboljenjima – objašnjava dr Šehić.
Ko je najugroženiji
- oboleli od kardiovaskularnih bolesti
- pacijenti koji su preživeli infarkt ili moždani udar
- pacijenti s povišenim krvnim pritiskom
- oboleli od dijabetesa
Ona savetuje da se starije osobe pre puta obavezno konsultuju sa svojim lekarom i provere da li je potrebno prilagoditi terapiju uslovima koji ih očekuju na letovanju:
– Visoke temperature dovode do širenja krvnih sudova i pada krvnog pritiska, pa je kod osoba koje koriste terapiju za hipertenziju ponekad potrebno korigovati dozu lekova. To, naravno, treba raditi isključivo uz savet lekara.
Saveti
- Izbegavajte najtopliji deo dana i ne izlazite na plažu između 11 i 16 časova
- Nikad ne skačite naglo u hladnu vodu, već postepeno ulazite
- Pijte dovoljno tečnosti, pre svega vode, a izbegavajte alkohol i gazirana pića
- Stariji osobe i osobe s hroničnim oboljenjima (srce, pritisak, šećer) treba da se konsultuju s lekarom pre puta
- Redovno uzimajte terapiju
- Plivajte tamo gde ima spasilaca
Posebnu pažnju treba obratiti na ponašanje tokom boravka na plaži, koji bi trebalo ograničiti na jutarnje časove i period nakon 16 sati:
– Jedna od najvećih grešaka je ulazak u more odmah nakon dužeg izlaganja suncu. Razlika u temperaturi između vazduha i mora može biti i 10 stepeni! Zato je važno da osoba neko vreme provede u hladu, pod suncobranom ili u debelom hladu drveća, pa tek kad se telo aklimatizuje, lagano i postepeno ulaziti u vodu.
Doktorka upozorava da stariji kupači ne bi trebalo da se udaljavaju od obale.
Ilustracija Foto: Shutterstock
– Bez obzira na to kakav ste plivač, ne udaljavajte se od obale i birajte plaže koje imaju spasilačke ekipe. Ako vas u dubini uhvati grč ili vam pozli, niko vas neće primetiti na vreme i minuti će biti izgubljeni – ističe dr Šehić.
Kada je reč o ishrani, preporuka je da se izbegavaju teški obroci pre odlaska na plažu.
– Velika količina hrane pregreva telo, a krv se povlači u želudac zbog varenja, pa osoba onda bukvalno omamljena ulazi u vodu. Mnogo su bolji lagani obroci – voće, povrće i salate, uz redovan unos vode – upozorava doktorka i dodaje da posebno oprezni treba da budu oni koji već imaju ozbiljne zdravstvene probleme.
– Najugroženiji su oni koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, imaju povišen krvni pritisak, dijabetes ili su ranije pretrpeli infarkt ili moždani udar. Kod njih visoke temperature, fizički napor i promena dnevnog ritma mogu znatno povećati rizik od ozbiljnih komplikacija – kaže doktorka, naglašavajući da je jako važno i pre puta se raspitati da li u letovalištu postoji ambulanta, zdravstveni centar ili dežurna medicinska služba, jer to nije slučaj u svim turističkim mestima.
Nigde bez zdravstvenog osiguranja
Stručnjaci godinama upozoravaju i da na letovanje ne treba kretati bez putnog zdravstvenog osiguranja. Polisa za jednu osobu za 10 dana odmora, kako je Kurir pisao, može se naći već od oko 1.550 dinara, dok se prosečna polisa s pokrićem do 30.000 evra kreće oko 2.000 dinara. Za četvoročlanu porodicu osiguranje uglavnom košta oko 3.300 dinara. S druge strane, troškovi lečenja u inostranstvu mogu biti višestruko veći. Običan pregled lekara, na primer, u Grčkoj košta od 40 do 180 evra, hitan prijem od 150 do 800 evra, dok se jedan bolnički dan naplaćuje između 150 i 500 evra.