BRISEL U HODU MENJA BRAVU Osvanuo dokument Nemačke, Francuske i još tri zemlje, Podgorica u procepu: “Ovo je način da se odobrovolji EU”

Zapadni Balkan je pred vratima Evropske unije (EU) ali Brisel, izgleda, u hodu menja bravu. Dok se Crna Gora uveliko sprema za članstvo, na stolu je osvanuo dokument Nemačke, Francuske i još tri zemlje osnivača Unije koji udara rampu na pravo odlučivanja. Predloženo je da se budućim članicama, među kojima je Crna Gora prva u redu, privremeno ograniči pravo veta, a pitanje je zašto Brisel povlači kočnicu baš u trenutku kada se Podgorica sprema za ulazak? Analitičari kažu da je ovo način da se EU odobrovolji za proširenje.

Strahinja Subotić iz Centra za evropsku politiku, za “Blic” kaže da nije slučajno da se ovaj predlog pojavio baš sada.

– Na ovo smo mi iz Centra ukazivali poslednjih pet godina, da je samo pitanje vremena kada će se pojaviti pitanje veta. Jer, veto Crne Gore je iste težine kao veto Francuske. Tajming se poklapa sa činjenicom da je formirana radna grupa za izradu Ugovora o pristupanju Crne Gore EU. A činjenica da su iza ovoga stale maltene sve zemlje osnivačice EU daje dodatnu težinu. Nedostaje još Italija – ukazuje Subotić.

Dodaje da komesarka za proširenje Marta Kos i Crna Gora “nisu oduševljeni”, ali da je samo pitanje da li će se odnositi na sve zemlje kandidate ili će Podgorica ipak da bude izostavljena.

– Možda će Crna Gora tražiti da ne bude uključena i reći “Mi smo bili dobri đaci, isključiti nas”, a Edi Rama je već rekao da Albaniji ne treba veto. Ne treba smetnuti sa uma, da je taj veto privremene prirode i da bi istekao po automatizmu. Sad je specifična situacija, Podgorica je spremna za EU, ali Brisel nije za proširenje. Zato je ovo dobra mera kako bi se EU odobrovoljila jer je postalo jasno da neće biti u prilici da kompletira unutrašnje reforme kojima bi pitanje veta izgubilo na značaju – napominje Subotić.

Pet zemalja EU, Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i Luksemburg predložili su u zajedničkom dokumentu da bi EU trebalo da razmotri mogućnost da privremeno ograniči pravo glasa u nekim slučajevima za buduće nove članice tog bloka, kao i da bi trebalo da se predvidi više zaštitnih mera za osiguravanje vladavine prava.

“Predlog se odnosi na budućnost”

Nije prvo rešenje koji smo čuli a tiče se proširenja, a Subotić kaže da se ovaj predlog oslnanja na onaj koji smo čuli sedam dana ranije.

– Rešenje koje je objavljeno u Tivtu se odnosi na pretpristupni period, a najnovije se naslanja na njega i odnosi se na post pristupni period. Prvi se obraća sadašnjosti a drugi se obraća budućnosti, kako da se ponašaju kada se potpise akt o pristupanju – napominje Subotić.

Šta je rečeno u Tivtu?

Dve najjače države EU usaglasile su stavove u vezi sa proširenjem EU i sačinile nacrt dokumenta koji je razmatran na Samitu EU-Zapadni Balkan održan prošlog petka u Tivtu, a biće i tema narednih sastanaka EU. Za države Zapadnog Balkana najbitnije je da taj “non-pejper” podržava takozvanu “postepenu integraciju u EU zasnovanu na ispunjavanju kriterijuma”.

Nemačka i Francuska predložile su, između ostalog:

• Da se zemljama kandidatima za članstvo omogući, između ostalog, učešće na pojedinim ministarskim sastancima i samitima EU, ali bez prava glasa
• Postepena integracija, koja bi kandidatima donosila konkretne koristi u skladu sa napretkom u reformama, uz mogućnost da se stečene pogodnosti povuku u slučaju nazadovanja u oblasti vladavine prava i poštovanja osnovnih vrednosti EU.
• Zemlje kandidati bi postepeno dobijale privilegovan pristup jedinstvenom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama
• Održavanje redovnih zajedničkih sastanaka Evropske komisije i Evropskog parlamenta sa predstavnicima Zapadnog Balkana i Moldavije, kao i češće sastanke zajedničkih parlamentarnih odbora.
• Za zemlje koje ostvare veći napredak u pregovorima predviđeno je i postepeno uključivanje u rad Saveta EU
• Mogućnost učešća na pojedinim sednicama Saveta za spoljne poslove, ali tek nakon privremenog zatvaranja poglavlja 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku
• Jačanje saradnje u oblasti bezbednosti i odbrane, bližu saradnju sa Fronteksom i evropskim sistemima sajber bezbednosti…
• Postepena sektorska integracija u jedinstveno tržište, kroz priključenje sistemu SEPA, uvođenje režima “roming kao kod kuće”, dublju integraciju u energetsko i digitalno tržište EU, smanjenje trgovinskih prepreka…
• Mogućnost potpunog učešća u jedinstvenom tržištu po modelu proširenog Evropskog ekonomskog prostora, nakon usvajanja i primene najvećeg dela evropskog zakonodavstva

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike, kaže da je suština nemačko-francuskog dokumenta “slična onome što je kancelar Merc predlagao”.

– EU i države kandidati treba da imaju jaču saradnju, da učestvuju u radu tela EU, da postoji postepena integracija u neke sektore. Oni to nazivaju evropska ekonomska zona plus. Takođe, govori se o učešću država Zapadnog Balkana i Moldavije u radu institucija EU – rekao je on.

Međutim, kako kaže, takav model bi bio uslovljen “ispunjavanjem ključnih kriterijuma, pre svega onih koji se odnose na vladavinu prava i demokratiju”.