VEĆINA LJUDI POGREŠNO PODEŠAVA TERMOSTAT: Evo šta tačno znače brojevi na radijatoru i zašto vam se prostor sporije zagreva

U jesen, temperature postepeno opadaju i počinje sezona grejanja. Ali većina ljudi zapravo ne zna šta znači kada podešavaju grejanje na nivo 1, 2 ili 3 i šta se zapravo dešava kada termostat na radijatoru postavimo na najvišu vrednost. Da li to znači da će se prostorija brže zagrejati?

Ovo je zapravo česta zabluda. Brojevi na termostatu ne predstavljaju snagu grejanja, već određene temperaturne opsege.

Veći broj na termostatu znači više toplote. Tačnije, označava vrlo određenu temperaturu.

“Ova numerička skala služi kao vodič”, objašnjava Stefani Bresgot iz VdZ – Nemačkog udruženja za građevinarstvo i energiju – kao odgovor na upit myHOMEBOOK-a.

“Većina termostata na radijatorima je podešena tako da se, u optimalnim uslovima, na trećem podeoku postigne temperatura od 20 stepeni Celzijusa.”

Kako dodaje, svako dodatno podešavanje povećava temperaturu u prostoriji za tri do četiri stepena. Dakle, okretanjem na najvišu vrednost – petu – prostorija se zagreva na prijatnih 26 do 28 stepeni Celzijusa.

Šta simbolizuju sunce i pahulja?

Pored brojeva, na termostatu se često nalaze i dva simbola: sunce i pahulja.

“Simbol sunca označava osnovnu postavku od oko 20 stepeni”, kaže Bresgot. “To odgovara trećem podeoku na termostatu.”

Pahulja, s druge strane, služi kao zaštita od smrzavanja. Temperatura u prostoriji je oko šest stepeni Celzijusa.

“Ako su stanari odsutni tokom hladne sezone, ovo osigurava da se prostorije ne ohlade previše i sprečava štetu od smrzavanja”, kaže Bresgot.

Brojevi i simboli na termostatu i njihovo značenje

Pod pretpostavkom da je razlika između brojeva četiri stepena Celzijusa, sledi sledeći pregled:

• Pahulja: 5 do 7 stepeni Celzijusa

• Nivo 1: 12 stepeni Celzijusa

• Nivo 2: 16 stepeni Celzijusa

• Nivo 3: 20 stepeni Celzijusa

• Nivo 4: 24 stepena Celzijusa

• Nivo 5: 28 stepeni Celzijusa

Obično između brojeva na termostatu postoje tri linije. Svaka od njih predstavlja razliku od jednog stepena.

Zašto se temperatura ne prikazuje na termostatu?

Prirodno se pitamo zašto proizvođači jednostavno ne odštampaju odgovarajuću temperaturu na termostatu. Zapravo, podešena temperatura može se razlikovati od stvarne temperature. Na primer, ako je radijator postavljen ispod zavese ili prozorske daske, biće nešto hladnije nego što je podešeno.

Pošto proizvođači ne mogu da utiču na to, ne postoje posebna uputstva za termostat. “Optimalna temperatura u spavaćoj sobi je 18 stepeni”, savetuje Bresgot. U dnevnoj sobi je između 20 i 22 stepena.

Mnogi termostati su zastareli

“Mnogi stanovi još uvek imaju zastarele termostate”, objašnjava ona.

Oni su često teški i netačni za podešavanje.

“Ako zamenite termostate na radijatorima, možete uštedeti do sedam procenata na troškovima grejanja uz pomoć novih i modernih termostata”, preporučuje stručnjak. Promena navika u korišćenju može dovesti i do još većih ušteda.

Kako pravilno pripremiti grejanje za zimu

Na početku jeseni trebalo bi da podesite sistem grejanja za hladnije mesece. Ako se ne zagreva, verovatno ima vazduha u sistemu.

Ovaj posao treba da obave profesionalci. To ponekad uključuje i hidrauličko balansiranje, “kako bi se sve prostorije ravnomerno zagrevale”, objašnjava Bresgot.

Ponekad pomaže odzračivanje radijatora, ali ako to ne poboljša situaciju, hidrauličko balansiranje je apsolutno preporučljivo.

(newsweek.ro)