Alergije mogu da se razviju i u odraslom dobu: Da li su tada opasnije, šta ih pokreće i kako ih držati pod kontrolom

Alergije u odraslom dobu često iznenade one koje su zaobišle tokom detinjstva, međutim, imunološki sistem može da razvije preosetljivost na polen, plesni ili druge alergene u bilo kom trenutku života. Statistike pokazuju da oko četvrtine odraslih pati od sezonskih alergija, pri čemu su žene najpodložnije.

Promene u okruženju, novi hobi ili čak genetska predispozicija mogu da okinu reakciju koju telo ranije nije pokazivalo, a simptomi često traju duže i jače nego kod sezonskih prehlada.

Šta izaziva alergije u odraslom dobu

Alergijska reakcija nastaje kada telo pogrešno protumači bezopasnu supstancu kao štetnog uljeza. Na primer, kada osoba udahne polen, njen imuni sistem može da oslobodi antitela koja signaliziraju ćelijama da oslobode hemikaliju zvanu histamin. Oslobađanje histamina je glavni uzrok simptoma alergije.

Promene u životnom stilu, genetika i starenje mogu da utiču na rizik od razvoja novih alergija. Faktori mogu da uključuju:

• Lokaciju: Preseljenje na novo mesto sa različitim biljkama ili plesnima može da dovede do novih alergija.
• Aktivnosti: Mogu da se razviju alergije ako se započne novi hobi, poput baštovanstva, koji je izlaže novim alergenima.
• Genetika: Alergije mogu da se pojavljuju u porodici. Čak i ako osoba nije imala alergije kao dete, možda je nasledila sklonost da ih razvije kasnije.
• Istorija alergijskih stanja: Alergijska stanja ponekad se razvijaju tokom vremena u onome što se naziva atopijski marš. Obično počinje sa ekcemom u dojenačkom periodu. Može da napreduje do alergija na hranu, zatim do alergija na nos, a na kraju do astme. Ako postoji bilo koje od ovih alergijskih stanja, osoba može da bude sklonija razvijanju alergija u odraslom dobu.

Kada se javljaju sezonske alergije

Sezonske alergije su najčešće u proleće, leto i jesen, kada u vazduhu ima više polena i plesni. Ipak, istraživanja pokazuju da se sezona alergija produžava zbog klimatskih promena, što dovodi do više simptoma kod mnogih ljudi sa sezonskim alergijama.

Određeni faktori takođe utiču na količinu polena u vazduhu u datom trenutku. To uključuje:

• Temperaturu: Mnoge vrste polena se razmnožavaju kada su noći hladne, a dani topli.
• Doba dana: Broj polena je obično najveći ujutru.
• Vlažnost: Spore plesni se razmnožavaju kada je visoka vlažnost i toplo vreme.
• Vetar: Vetroviti dani podižu velike količine polena.

Najčešći tipovi sezonskih alergija

Najčešći tipovi sezonskih alergija kod odraslih su alergije na polen i plesni. Konkretne vrste polena koje mogu da pogode osobu zavise od regiona i doba godine.

Alergije u letnjem i jesenjem periodu često potiču od polena trava i korova. Uobičajene vrste polena u jesen uključuju:

• Ambroziju
• Divlji spanać ili brašnjenik
• Amarant

Prolećne alergije obično potiču od polena drveća. Uobičajene vrste polena drveća uključuju:

• Breze
• Hrastove
• Javore

Simptomi sezonskih alergija

Simptomi sezonskih alergija mogu da budu slični simptomima prehlade, pa može da bude teško da se razlikuju ova stanja.

Ipak, simptomi prehlade obično nestaju za 1 do 2 nedelje, dok simptomi sezonskih alergija obično traju nekoliko nedelja ili duže.

Uobičajeni simptomi sezonskih alergija uključuju:

• Kijanje
• Curenje ili zapušen nos sa tankim, bistrim sekretom
• Svrab nosa i grla
• Svrab, crvenilo ili suzenje očiju
• Svrab kože
• Sekret koji curi niz grlo (postnazalni drip)
• Kašalj
• Tamni kolutovi ispod očiju

Ako postoji astma, sezonske alergije mogu da izazovu napad simptoma kao što su:

• Zviždanje u plućima
• Kratkoća daha
• Kašalj.

Sezonske alergije obično ne izazivaju teške ili po život opasne simptome. Međutim, druge vrste alergija, poput alergija na hranu ili lekove, mogu da izazovu ozbiljnu reakciju – anafilaksija, reakciju imunog sistema koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Lečenje i upravljanje

Zdravstveni radnici obično mogu da dijagnostikuju sezonske alergije na osnovu simptoma. Lekar može da preporuči test uboda kože ili krvne testove kako bi se potvrdili alergeni. Opcije lečenja i upravljanja mogu da uključuju promene životnog stila, lekove i imunoterapiju.

Promene životnog stila

Simptomi sezonskih alergija mogu da se drže pod kontrolom uz nekoliko jednostavnih mera:

• Izbegavanje okidača: Boravak u zatvorenom prostoru preporučuje se tokom dana sa visokom koncentracijom polena ili plesni. Prozori treba da se drže zatvorenim, a da se koristi klima-uređaj. Praćenje nivoa polena pomaže u planiranju dnevnih aktivnosti.
• Nošenje maske i zaštite za oči: Ova mera je posebno korisna tokom boravka na otvorenom, na primer pri košenju trave ili radu u dvorištu tokom sezone alergija.
• Tuširanje ili kupanje: Nakon boravka napolju ili pre spavanja, ispiranje tela i kose pomaže u uklanjanju alergena.
• Upotreba slanog rastvora za nos: Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom doprinosi uklanjanju alergena i ublažavanju simptoma.

Lekovi

Lekovi koji mogu da se kupe bez recepta takođe mogu da pomognu u ublažavanju simptoma.

Među njima su:

• Steroidni sprejovi za nos: Pomažu u smanjenju upale i zapušenosti nosa.
• Antihistaminici: Ovi lekovi dolaze u obliku tableta, sprejova za nos ili kapi za oči. Pomažu u ublažavanju simptoma alergije poput svraba, kijanja i suzenja očiju.
• Kromolin natrijum sprej za nos: Ovaj tip spreja za nos treba da se koristi pre izlaganja alergenu da bi bio efikasan. Pomaže u sprečavanju oslobađanja hemikalija poput histamina, koje izazivaju simptome alergije.

Imunoterapija

Kod imunoterapije, injekcije ili pilule sadrže vrlo malu količinu alergena koji izazivaju imunološku reakciju.

Svake nedelje, alergolog postepeno povećava količinu alergena kojoj je osoba izložena dok se ne dostigne nivo tretmana. Postoji rizik od anafilaksije, pa se ove injekcije daju u klinici, gde medicinsko osoblje može odmah da prepozna i tretira anafilaksiju ako se pojavi.

Kada kontaktirati lekara

Većina simptoma sezonskih alergija koje se pojavljuju u odraslom dobu je blaga i pod kontrolom. Ako su simptomi ozbiljni, može da se razgovara sa lekarom o daljim opcijama lečenja. Vrlo je važno da se pozove hitna pomoć ako se pojave bilo koji znakovi anafilaksije, uključujući:

• Teškoće sa disanjem ili gutanjem
• Bol u grudima
• Svrab ili oticanje usana ili jezika
• Slab puls, vrtoglavica ili gubitak svesti
• Povraćanje ili dijareja

(Health)