Kina ubrzano puni rezerve zlata: Zvanične brojke možda ne pokazuju koliko ga zaista kupuju

Kina je od početka godine potrošila rekordnih 158,8 milijardi dolara na uvoz više od 1.000 tona zlata, dok Centralna banka Kine i domaći investitori povećavaju ulaganja u plemeniti metal u vreme geopolitičkih tenzija i slabijih prinosa na domaćem tržištu.

Druga najveća ekonomija sveta ovu sumu izdvojila je samo u prvih osam meseci godine. Poređenja radi, tokom cele prošle godine Kina je uvezla 886 tona zlata, za šta je platila 96,5 milijardi dolara, piše Fajnenšel tajms.

Kina kupuje zlato uprkos visokim cenama

Potražnja je ponovo ubrzana nakon perioda u kojem je Kina privremeno usporila kupovinu zbog snažnog rasta cena zlata. Cena plemenitog metala porasla je sa 2.625 dolara po unci na čak 5.595 dolara na vrhuncu početkom godine.

Istovremeno, Kina je najveći svetski proizvođač zlata. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, prošle godine proizvela je 384 tone.

Analitičari ocenjuju da kineski investitori sve više koriste zlato kako bi rasporedili kapital na različite vrste imovine. Istovremeno se smanjuje kineska izloženost američkom državnom dugu. Ulaganja u obveznice američkog Ministarstva finansija pala su na 618 milijardi dolara, najniži nivo od avgusta 2008. godine.

– Centralna banka i privatni investitori preusmeravaju svoje rezerve i štednju ka imovini koja ne nosi rizik druge ugovorne strane, što je deo šire dugoročne strategije očuvanja bogatstva – rekla je Liza Liu, generalna direktorka kompanije Gold Mauntins Aset Menadžment, ogranka kineske rudarske kompanije Zijin Majning Grup.

Nekretnine i akcije pod pritiskom

Mogućnosti za ulaganje na domaćem tržištu u Kini ograničenije su od 2021. godine i početka krize na tržištu nekretnina. Kineski berzanski indeks CSI 300 ove godine je u padu od 1,8 odsto i nalazi se više od petine ispod maksimuma sa početka 2021. godine. Prinosi na kineske državne obveznice istovremeno su blizu istorijski najnižih nivoa.

– Ovo nije kratkoročna trgovina, već višegodišnje prekomponovanje imovine domaćinstava i države. Obim i kontinuitet kineske kupovine sada su ključni pokretači globalnih cena zlata i očekujemo da će se taj trend nastaviti sve dok traje neizvesnost u pogledu ekonomskog rasta i geopolitike – navela je Liu.

Institucionalna kupovina zlata ostaje jedan od najvažnijih faktora koji utiču na cenu ovog plemenitog metala. Kristofer Hamilton iz kompanije Invesko ocenjuje da se zlato više ne ponaša kao ranije, kada je rast realnih prinosa uglavnom dovodio do pada njegove cene.

Centralna banka možda kupuje više nego što prijavljuje

Analitičari Goldman Saksa procenjuju da Centralna banka Kine kupuje znatno više zlata nego što zvanični podaci pokazuju. Prema njihovoj proceni, banka je samo tokom jednog meseca kupila oko 35 tona, dok je zvanično prijavljeno 20 tona.

Kineska kupovina deo je šireg trenda među državama koje povećavaju kontrolu nad svojim fizičkim rezervama zlata. Holandija je, između ostalog, nedavno prebacila deo svojih zlatnih rezervi iz Njujorka u London, navodi Fajnenšel tajms.