VELIKA IZLOŽBA U LONDONU Svet ga pamti kao političara, a malo ko zna da je Vinston Čerčil naslikao više od 500 slika (FOTO)

U Londonu je u toku velika izložba slika „Winston Churchill: The Painter“ britanskog državnika i političara Vinstona Čerčila, koja će biti otvorena do 29. novembra.

Ovo je prva velika retrospektiva Čerčilovog slikarskog opusa nakon njegove smrti, a u Muzeju Volas izloženo je više od 50 njegovih slika. Polovina dela potiče iz privatnih kolekcija i retko su bila dostupna javnosti.

Izložba obuhvata pejzaže Mediterana, prizore iz Maroka, mrtvu prirodu, portrete, ratne scene, slike Čartvela, Čerčilovog doma i vrta.

Britanski državnik i političar Vinston Čerčil (1874-1965) imao je četrdeset godina kada je otkrio zadovoljstvo slikanja. Imao je istančano oko pravog umetnika, kojem nijedan prizor nije bio običan. Tokom narednih 48 godina naslikao je više od 500 slika.

Pronašao je svoj drugi svet

Kako piše na sajtu Američkog nacionalnog muzeja Čerčila, umetnost je za njega brzo postala podjednako strast koliko i filozofija. Voleo je da govori i piše o estetskom zadovoljstvu koje slikanje može da pruži umetnicima amaterima. Za njega je to bio najveći hobi – pronašao je svoj drugi svet, utočište od užurbanih događaja i neprekidnih vrtloga politike.

Njegov početak bio je jednostavan. Kako je sam rekao: „Eksperimenti sa dečjom kutijom za boje naveli su me da već sledećeg jutra kupim čitav komplet uljanih boja.“

Neznanje o tehnici nije moglo da umanji njegovu odlučnost. Disciplina i lekcije morale su da sačekaju. Ipak, osećaj strahopoštovanja pred praznim platnom kao da ga je sputavao.

Jednom ga je supruga ser Džona Laverija, istaknutog predstavnika Glazgovske škole slikarstva, zatekla kako neodlučno barata malom četkicom.

„Slikanje!“, uzviknula je. „Pa šta onda čekaš? Daj mi četkicu – onu veliku.“

Pokazala mu je da četkica može biti oružje kojim se osvaja prazno, zastrašujuće platno, tako što se boja nanosi smelo i bez straha, sve dok ne postigne željeni efekat. Nakon toga, Čerčil više nikada nije osećao ni najmanju inhibiciju.

Karakteristično za njega, prvi savet koji je davao umetnicima početnicima bio je – „smelost“.

Bio je veliki zagovornik slikanja uljanim bojama. Akvarel je, bez namere da ga omalovaži, smatrao manje značajnim.

Prva amaterska slikarska nagrada

Nestabilno klatno politike pružilo mu je priliku da pokaže da njegova privlačnost prema slikarstvu nije bila samo prolazna zaljubljenost.

Prvi svetski rat doveo je njegovu političku karijeru u ozbiljnu opasnost nakon neuspeha Dardanelske ekspedicije 1915. godine, za koji je bio označen kao jedan od glavnih krivaca. Sveden na sporednu funkciju, ubrzo je podneo ostavku kako bi se kao potpukovnik pridružio vojsci. Dok je čekao odlazak za Francusku, imao je vremena da slika.

Podsticaj da istraje u svom hobiju dobio je kada je osvojio svoju prvu amatersku nagradu za sliku „Winter Sunshine, Chartwell“, vedar prikaz njegovog doma u Kentu.

Krio se iza pseudonima

Tokom dvadesetih godina prošlog veka poslao je pet slika na izložbu u Parizu. Četiri su prodate za po 30 funti. Međutim, zarada nikada nije bila razlog njegove posvećenosti slikarstvu. Čisto zadovoljstvo bilo je ono što ga je držalo uz platno.

Da bi na pariskoj izložbi nepristrasno proverio koliko njegove slike zaista vrede, sakrio je identitet iza pseudonima Charles Morin.

Pseudonim je ponovo koristio 1947. godine, kada je pod imenom Mr. Winter slao radove Kraljevskoj akademiji, želeći da njegova slava iz drugih oblasti ne utiče na procenu njegovog umetničkog rada. Dve slike bile su prihvaćene, a Čerčil je kasnije dobio titulu počasnog vanrednog člana Akademije.

Poznati slikar ser Osvald Birli o njegovom talentu je rekao: „Da je Čerčil umetnosti posvetio onoliko vremena koliko je posvetio politici, bez sumnje bi postao najveći slikar na svetu.“

Među njegovim najcenjenijim delima nalazi se “The Blue Sitting Room, Trent Park”, koje je 1949. godine prodato u humanitarne svrhe.

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost bio je svestan duboke povezanosti poezije, slikarstva i vajarstva – „sestrinskih umetnosti“. Njegov put od talentovanog amatera do priznatog akademika nije bio jednostavan. Ipak, umeo je i da potceni sopstvene slikarske sposobnosti.

Do 1951. godine ponovo je postao britanski premijer, nadoknadivši poraz konzervativaca na izborima 1945. godine.

Marakeš ga posebno inspirisao

Uprkos prividnoj ležernosti, Čerčil je slikanju pristupao sa istinskom posvećenošću. Savetovao se sa učiteljima čijem se profesionalizmu divio. Marakeš, u Maroku, bio je jedno od mesta koje ga je posebno inspirisalo i u kojem je, kako se činilo, njegovo stvaralaštvo dolazilo do punog izražaja.

Čerčil je u umetnosti tražio i pronalazio mir. Njegove često citirane reči, kojima je opisao kako zamišlja večnost, i danas zvuče podjednako slikovito: „Kada stignem u raj, nameravam da značajan deo prvih milion godina provedem slikajući, kako bih konačno stigao do suštine te umetnosti…“