OTKAZ ZBOG VEŠTAČKE INTELIGENCIJE Klijenti mu rekli da AI radi brže, pa postao moler: Ova zanimanja su prva na udaru, evo koja profesija je jedina sigurna (VIDEO)

Iako mnogi veruju da je zamena ljudi mašinama daleka budućnost, surova realnost pokazuje da veštačka inteligencija već uveliko preuzima poslove.

Zastrašujući podaci Međunarodne organizacije rada pokazuju da je čak svaki četvrti zaposleni u svetu izložen riziku da ga na radnom mestu zameni ili potisne veštačka inteligencija.

Primer 52-godišnjeg Marija iz Zagreba, koji je decenijama radio kao video-montažer sve dok mu klijenti nisu saopštili da AI alati njegov posao obavljaju znatno brže i jeftinije, upalio je alarm u celom regionu. Mario je bio prinuđen da u šestoj deceniji promeni profesiju i ode u majstore, bavi se elektropravkama, soboslikarskim radovima i adaptacijom stanova.

O tome koja su zanimanja prva na udaru, zašto više niko ne može da garantuje siguran posao i zbog čega su zanatlije postale “kraljevi tržišta rada”, u emisiji su govorili IT stručnjakinja Aleksandra Krstajić i PR menadžer Infostuda Miloš Turinski.

Maskovo upozorenje: Svi poslovi za računarom pod znakom pitanja?

Miloš Turinski iz Infostuda ističe da predviđanja vodećih svetskih stručnjaka, poput Ilona Maska, ukazuju na drastične tekstonske poremećaje na tržištu rada.

– Svi poslovi koji su vezani za rad na računaru i koji u sebi imaju ponavljajuće, operativne radnje pod velikim su rizikom. Već sada postoje AI alati koji za svega 100 dolara mogu napraviti kompletnu video-kampanju ili spot, za šta su ranije izdvajane hiljade evra i angažovani čitavi timovi ljudi. Ipak, postoji opasnost od gubitka autentičnosti, kada sve počne da liči jedno na drugo, ponovo će masovno skočiti cena ljudskog faktora, kreativnosti i donošenja odluka – objašnjava Turinski.

IT stručnjakinja Aleksandra Krstajić naglašava da AI neće u potpunosti ugasiti većinu profesija, ali hoće drastično promeniti način na koji radimo.

– Najveća opasnost nije u tome da će nas mašina sama po sebi zameniti, već u tome što će pred zaposlene biti stavljen ogroman teret. Od ljudi se traži da preko noći nauče gomilu AI alata i da isporučuju višestruko veći obim posla, što neminovno dovodi do masovnog pregorevanja na radu (burnout) – upozorava Krstajićeva.

Koja su zanimanja prva na udaru, a gde trpe mladi?

Na udaru veštačke inteligencije prva su se našla zanimanja iz oblasti administracije, obrade podataka, korisničke podrške (call centri), pa i bankarski službenici na šalterima, budući da banke masovno prenose poslovanje na digitalne aplikacije i pametne bankomate.

Posebno zabrinjava situacija u IT sektoru, gde su najdeblji kraj izvukli mladi i početnici.

– Ulazne, odnosno juniorske pozicije trpe najveći udarac jer se njihovi poslovi najlakše automatizuju. Oglasa za juniore je sve manje. Međutim, pojavljuje se zanimljiv paradoks – profesionalne licencirane verzije AI alata postaju toliko skupe da pojedini direktori stranih kompanija već najavljuju da će im uskoro biti jeftinije da ponovo zaposle mladog čoveka nego da plaćaju skupocene AI tokene – otkriva Turinski.

Zanatlije postaju milioneri: Plate idu i do 3.000 evra!

S druge strane, fizički rad i zanati za sada ostaju jedina neosvojiva tvrđava za veštačku inteligenciju, a drastičan manjak majstora doveo je do eksplozije cena njihovih usluga.

– Zakon ponude i potražnje diktira sve. Istraživanja pokazuju da je preko 80 odsto stolara podiglo cene, dok su moleri, parketari, električari i vodoinstalateri poskupeli svoje usluge za 60 do 79 procenata. Danas imamo situaciju da se kuvarima i šefovima kuhinja nudi početna plata od 3.000 evra, dok zavarivači bez problema zarađuju preko 200.000 dinara mesečno. Primjer Marija iz Zagreba pokazuje da nikada nije kasno za prekvalifikaciju i da su zanati sigurna luka bar za narednih 10 godina – zaključuje Miloš Turinski.

Stručnjaci poručuju da nam umesto klasične digitalne pismenosti sada sledi era AI pismenosti – sposobnosti da naučimo kako da zadajemo prave instrukcije (prompt engineering) i koristimo AI kao asistenta, dok lični pečat i ljudska reč ostaju nezamenljivi.

BONUS VIDEO: