BURA NA FOLKLANDIMA: Milej udario na Britaniju, Tramp se umešao – NAFTA sve zakuvala

SPOR oko Folklandskih ostrva, koje Argentina naziva Malvinima, posle više od četiri decenije ponovo se pretvara u ozbiljan geopolitički problem.

Argentinski predsednik Havier Milej zaoštrio je retoriku prema Velikoj Britaniji i najavio nove sankcije kompanijama koje učestvuju u eksploataciji nafte oko ostrva, dok su izjave Donalda Trampa, predsednika SAD-a, dodatno zakomplikovale situaciju.

Naravno, ako se Tramp upleo, busanje u grudi znači samo potencijalni profit. Iako se u javnosti ponovo govori o suverenitetu, istorijskoj nepravdi i ratu iz 1982. godine, iza najnovije krize nalazi se veoma konkretan interes, novac. Preciznije, nafta, ribolov, prihodi od prirodnih resursa i kontrola ogromnog morskog prostora u južnom Atlantiku.

U igru je upleten i Izrael

Milej je najavio pooštravanje kazni za kompanije koje posluju na području koje Argentina smatra svojom teritorijom. Posebno je na meti projekat Si Lajon (“Morski lav”), koji razvijaju izraelski Navitas Petroleum i britanski Rokhoper Exploration. Prema procenama kompanija, projekat bi mogao da postane jedan od najvažnijih ekonomskih poduhvata u istoriji ostrva, sa prvom proizvodnjom planiranom za 2028. godinu.

Dakle, upravo je Si Lajon tako reći glavni krivac što je promenjena ekonomska računica celog spora.

Folklandi su danas mala, ali relativno bogata ekonomija. Njihova privreda tradicionalno se oslanja na ribarstvo, poljoprivredu i usluge, dok prihodi od ribolovnih dozvola predstavljaju jedan od ključnih izvora budžeta. Međutim, potencijalni prihod od nafte mogao bi višestruko da nadmaši dosadašnje izvore prihoda.

Projekat Si Lajon nalazi se oko 220 kilometara severno od ostrva. Navitas poseduje 65 odsto projekta, dok Rockhopper drži preostalih 35 odsto. Razvoj prve faze predviđa proizvodnju oko 170 miliona barela, uz maksimalnu proizvodnju od približno 50.000 barela dnevno. Prva nafta očekuje se 2028. godine.

Kompanije su krajem 2025. donele konačnu investicionu odluku, čime je projekat prešao iz faze istraživanja u fazu razvoja. Za Buenos Ajres to predstavlja ozbiljan problem: ukoliko Si Lajon postane uspešan, Britanija i vlasti Folklanda dobiće dugoročan izvor prihoda od resursa na teritoriji čiji suverenitet Argentina osporava. I tu se istorija ponovo sudara sa ekonomijom.

Istorijsko pravo i rat

Argentina polaže pravo na Folklande još od 19. veka. Britanija njima upravlja od 1833. godine, dok Buenos Ajres smatra da je ostrva nasledio od Španije i da su britanskom kontrolom nepravedno oduzeta. Spor je kulminirao 1982. godine, kada je argentinska vojna hunta izvršila invaziju.

Britanija je odgovorila vojnom operacijom i posle 74 dana ponovo uspostavila kontrolu. U ratu je poginulo više od 900 ljudi. Sukob je imao velike političke posledice u obe zemlje: argentinska vojna vlast ubrzo je izgubila vlast, dok je britanska premijerka Margaret Tačer izašla iz rata politički ojačana. Od tada nije bilo novog rata, ali pitanje suvereniteta nikada nije rešeno.

Referendum nije pomogao

Britanija insistira na pravu stanovnika ostrva da odlučuju o svojoj budućnosti. Na referendumu 2013. godine čak 99,8 odsto birača glasalo je za ostanak pod britanskom vlašću. Argentina, međutim, taj referendum ne smatra rešenjem spora, jer smatra da pitanje suvereniteta ne može biti odlučeno samo voljom stanovnika teritorije čiji status osporava druga država. Danas, međutim, postoji jedna velika razlika u odnosu na 1982. godinu, jasno, nafta.

Zbog toga Milejeva strategija nije samo diplomatska. Argentina pokušava da poveća cenu poslovanja kompanija koje učestvuju u eksploataciji resursa oko Folklanda. Buenos Ajres je već preduzimao mere protiv pojedinih kompanija, a sada želi da proširi sankcije i na njihove partnere, dobavljače i odgovorna lica. CIlj je da se spor vodi ekonomskim sredstvima umesto vojnim.

Pretnja praznom puškom?

Problem za Argentinu jeste što je njena pregovaračka moć ograničena. Zemlja je poslednjih godina pokušala da stabilizuje javne finansije, obori inflaciju i ponovo privuče strane investicije.

Svaka nova međunarodna kriza može da poveća rizik za investitore i cenu kapitala upravo u trenutku kada Milej pokušava da privuče milijarde dolara u energetiku, rudarstvo i infrastrukturu. Zato bi novi rat bio izuzetno skup čak i bez direktnih vojnih troškova.

Veća geopolitička nepoznanica je Donald Tramp. Američki predsednik je poslednjih dana nagovestio mogućnost preispitivanja tradicionalnog neutralnog američkog stava prema sporu, što je Milej protumačio kao znak da se odnos snaga menja.

Trampovo uporno nezadovoljstvo britanskom politikom i odnosima sa Londonom dodatno je otvorilo prostor Argentini da obnovi pitanje Malvina na međunarodnoj sceni.

Za London je to neprijatna promena. Velika Britanija tradicionalno računa na bliske odnose sa Vašingtonom, dok bi eventualno američko distanciranje od britanske pozicije moglo da predstavlja diplomatski problem, čak i ako ne promeni faktičku kontrolu nad ostrvima. Ipak, na sreću, ponavljanje 1982. godine za sada deluje malo verovatno.

Argentina nema ekonomsku snagu potrebnu za dugotrajan međunarodni sukob, dok Britanija na ostrvima ima razvijenu odbrambenu infrastrukturu i nema razloga da pristane na pregovore pod pritiskom pretnje.

Zbog toga je mnogo realniji scenario dugotrajnog ekonomskog i diplomatskog sukoba: sankcije, pravni sporovi, pritisak na investitore, borba za međunarodnu podršku i pokušaji da se blokira eksploatacija prirodnih resursa. Upravo tu se nalazi suština nove krize.

Folklandi više nisu samo simbol nacionalnog ponosa Argentine i britanske pobede iz 1982. godine. Ako se procene o potencijalu Si Lajona potvrde, ostrva bi mogla da postanu značajna energetska tačka južnog Atlantika.

Za stanovnike Folklanda to bi moglo da znači ogromno povećanje prihoda i ekonomsku samostalnost. Za Britaniju bi predstavljalo dodatni strateški i energetski interes. Za Argentinu bi, sa druge strane, značilo da resursi koji se nalaze u području čiji suverenitet polaže pravo da kontroliše odlaze u ruke druge države i međunarodnih kompanija.

Samo novac, nafta i ništa više

Zato se oko Folklanda danas vodi bitka koja na površini izgleda kao spor o istoriji, a ispod površine je sve više borba za budućnost.

Nekada je ključno pitanje bilo ko kontroliše ostrva. Danas je samo pitanje ko će kontrolisati njihove resurse, ko će ubirati prihode i ko će imati ekonomsku korist od nafte. Najveće oružje više nisu ratni brodovi, već naftne platforme, novac i međunarodni kapital.

(BizPortal)

BONUS VIDEO:

RUSIJA LANSIRALA RAKETU: Pogledajte trenutak lansiranja