Почео је први уписни рок на факултетима. Будући бруцоши и ове године воде битку за сваки бод неопходан за упис на жељени факултет. Иако су електротехника, медицина и организационе науке традиционално међу најпопуларнијим изборима, највећа конкуренција бележи се на студијама психологије.
“Највећа потражња је за студијама психологије и ту ћете видети да се на једно место пријављује чак пет потенцијалних кандидата”, истиче Турински.
Према његовим речима, раст интересовања за психологију последица је све веће свести о значају менталног здравља, али и ширења могућности за запошљавање у тој области.
“Генерација Зед и миленијалци пре тога почели су јако гласно да причају о менталном здрављу, терапији и синдрому сагоревања. Раније се о томе није говорило толико отворено, а данас је створен и простор за веће ангажовање психолога и психотерапеута”, објашњава Турински.
Додаје да све више дипломираних психолога проналази посао у сектору људских ресурса.
“Много психолога улази у сферу људских ресурса, у корпорације, где се баве селекцијом, регрутацијом и едукацијом запослених. Зато за њих има довољно места на тржишту рада и због тога је потражња на високом нивоу”, каже Турински и додаје да се на свим факултетима у Србији годишње упише око 500 студената психологије.
Технички факултети и даље сигуран избор
Међу најтраженијим факултетима и даље су Електротехнички факултет, Машински факултет и Факултет организационих наука.
“Електротехника и машинство су избори који могу да вам донесу сигурније и лакше запослење у односу на неке друге струке”, наводи Турински.
И поред тога што се смањила потражња у ИТ индустрији последњих година, интересовање младих за ову област остаје велико.
“ИТ је и даље веома популарно занимање и млади желе да се баве пословима који ће бити занимања будућности. Јесте мало теже ући у индустрију него што је било до 2022. године, када је та индустрија имала експанзију, али је она и даље веома атрактивна”, истиче Турински.
Вештачка интелигенција неће заменити инжењере
Говорећи о утицају вештачке интелигенције на тржиште рада, Турински каже да ће стручњаци из области информационих технологија и даље бити неопходни.
“Неко и даље мора да управља вештачком интелигенцијом. Не смемо да заборавимо да је човек тај који је створио вештачку интелигенцију и да она не функционише сама по себи, бар не још”, наглашава Турински.
Како додаје, најтраженији ће бити стручњаци са широким спектром знања.
“Тражиће се људи који имају више компетенција и који лакше могу да се уклопе у систем и потребе тржишта рада”, поручује Турински.
Наставнички смерови у кризи
Са друге стране, факултети који образују будуће наставнике и професоре суочавају се са све мањим интересовањем матураната.
“Сви смерови који школују будуће наставнике и професоре доживљавају малтене крах. Прошле године сте могли да видите ситуацију да се на појединим смеровима пријавио само један студент”, каже Турински.
Као пример наводи студије физике и хемије, за које је владало минимално интересовање, иако школама недостаје наставни кадар.
“Тржиште рада тражи професоре и наставнике у великој мери, али млади бирају занимања која могу да им донесу стабилније запослење са добрим условима рада”, истиче Турински.
Баланс између зараде и личних афинитета
Турински поручује да приликом избора факултета не треба гледати искључиво на тренутне потребе тржишта рада.
“Млади данас много више прате шта се дешава на тржишту рада и где могу да пронађу посао. Али мој савет је да не беже од својих афинитета и онога што заиста воле”, каже Турински.
Према његовим речима, најбољи избор је онај који успева да помири лична интересовања и реалне могућности запошљавања.
“Треба пронаћи баланс између онога што нуди тржиште рада и онога што нам срце говори да радимо”, закључује Турински.