Талас политичких тензија, који је у Америци подигао британски премијер Кир Страмер, одбијањем да се на било који начин укључи у америчку авантуру у Персијском заливу, запљуснуо је групу острва на потпуно другом крају света, јер је администрација Доналда Трампа, смишљајући како да казни Лондон, запретила да ће у спору око Фокландских острва променити страну и стати уз Аргентину.
Агенција Ројтерс објавила је садржај интерне преписке званичника Пентагона у којем се контемплирају начини на које би Вашингтон могао да казни непослушне савезнике, који нису, бар не довољно, подржали Трампов рат против Ирана.
Британска влада муњевито је реаговала подсећајући да су “становници Фокландских острва у огромној већини гласали за останак у склопу британских прекоморских територија”, што значи да њихов “суверенитет лежи у склопу Уједињеног Краљевства”.
Шеф Стејт департмента Марко Рубио оценио је да је реакција Лондона претерана, јер је реч о “обичном имејлу у којем су предложене неке идеје”.
На референдуму одржаном 2013. године, 99,8 одсто становника Фокландских острва изјаснило се да жели останак у оквирима британских прекоморских територија. На острвима живи око 3.600 људи.
Фокландска острва, како их зову Британци, или Малвини, како су их крстили Шпанци, били су предмет спора још од 1833. године, када су Британци упали на острва, прогласили их делом своје империје и протерали дотадашње насељенике. Аргентинци, пак, сматрали су да полажу права над острвима, јер су их наследили од Шпанаца, који су њима претходно владали.
Ова острва налазе се око 12.000 километара од Велике Британије и 500 километара од Аргентине.
За сваки случај, командант Краљевског ратног ваздухопловства Харв Смит наложио је да четири “тајфуна” стационирана на Фокландима пређу у стање “високе узбуне” и буду “спремни” да бране острва, око којих се 1982. године водио рат између Аргентинаца и британске морнарице.
“Краљевско ратно ваздухопловство је спремно да у било којем тренутку брани нашу земљу”, рекао је Смит лондонском Тајмсу, пошто је аргентински председник Хавијер Милеи са палубе носача авиона “Нимиц” поручио нацији да ће учинити све што је људској моћи да та острва врати под окриље Аргентине.
Аргентински (скоро) нови авиони и поруке из Буенос Ајреса
Добар део британске бриге лежи у чињеници да су Аргентинци, прошле године, купили 24 половна борбена авиона “ф-16” од Данаца, те затражила да од Американаца купе бар два летећа танкера “кц-135”, чиме би се Фокландска острва нашла у домету аргентинских авиона.
“Понављамо да имамо суверена права над Малвинским острвима, Jужном Џорџијом и Јужним Сандвичким острвима”, рекао је министар спољних послова Пабло Кирно, чиме су окончане деценије аргентинског ћутања о овом питању.
“Ово је сигнал о промени ере… Питање Малвинских острва оставило је емотивни печат”, одмах је прокоментарисао дневник “Насион”, хвалећи Хавијера Милеија да је економским опоравком, фискалном стабилношћу, инвестицијама и модернизацијом војске створио “стратешку архитектуру потребну за повратак острва под окриље матице”.
“Историјски, правно и стратешки, Малвини су аргентински. Да би их вратили морамо подићи земљу”, пише аргентински дневник.
Тачно 44 године раније
Милеи је на амерички носач авиона стигао тачно на 44. годишњицу потапања крстарице “Генерал Белграно”, коју је 2. маја 1982. године потопила британска нуклеарна подморница “Конкерор”, користећи торпеда из Другог светског рата зато што модерна торпеда “тајгерфиш” нису била довољно поуздана. У експлозији је убијено 323 аргентинских морнара.
После потапања “Генерала Белграна”, аргентинска флота се вратила у луке где је остала до завршетка сукоба. Аргентинци су узвратили 4. маја, када су њихови авиони испалили пројектиле “егзосе” на британски разарач “Шефилд” и потопили га. Тиме је покренут дипломатски скандал у којем је дебљи крај извукао тадашњи француски председник Франсоа Митеран, јер су и ракете и авион са којег су оне биле лансиране произведене у Француској.
Рат је трајао 74 дана, а Британију је поново учинио Великом, а тадашњу премијерку Маргарет Тачер “челичном”, док је краљица Елизабета Друга на тренутак напустила балон политичке неутралности и позвала нацију да се “бори за слободу”.
У сукобима је убијено 649 Аргентинаца, 255 Британаца и три становника Фокландских острва. Свет је накратко био на ивици нуклеарног сукоба. У рат су били укључени шпијуни, масони, шверцери, те известан број разноразних мутних ликова.
Ни 40 година од краја рата нису пронађене олупине два брода потопљена у овом сукобу – аргентинске крстарице “Генерал Белграно” са телима више од 300 страдалих чланова посаде и британски десантни брод на којем је погинуло шест Британаца.
Овај рат је спасио политичку каријеру Маргарет Тачер, али и подигао самопоуздање читаве нације. Владавина војне хунте у Аргентини, током које је страдало безмало 30.000 људи, окончана је мање од годину дана после пораза у Фокландском рату.