Иако су политичке и економске последице Брегзита и даље предмет анализа, јасно је да су поделе које су довеле до историјске одлуке и данас присутне.
Историчар Вукан Марковић, који се тог јутра 2016. године затекао у Лондону, каже да је међу космополитским и либералним круговима владао шок.
“У Лондону је постојало потпуно уверење да је тако нешто немогуће, да ће они сигурно остати. Били су у шоку”, рекао је Марковић у Јутарњем програму РТС-а.
Према његовим речима, Брегзит је био много више од питања односа према Бриселу.
“Цела та кампања је више била око тога каква смо ми нација, шта је Британија, шта је суштина британског идентитета, више него прича о Европској унији”, објашњава Марковић.
“Афекат Брегзита није био тренутан”
Одлучујући гласови дошли су из делова земље који су деценијама били погођени економским и друштвеним променама.
Индустријски региони попут Бирмингема, Шефилда, Лидса и Њукасла искористили су референдум као прилику да изразе незадовољство политичким и економским елитама.
“Ти делови не само да су гласали за излазак, него су они то искористили као прву могућност да дају глас против естаблишмента”, истиче Марковић.
Према његовој оцени, афекат који је довео до Брегзита није био тренутан, већ последица проблема који су се нагомилавали деценијама.
Данас, десет година касније, већина анализа указује да би британска економија била снажнија да је земља остала у Европској унији.
“Мислим да је сада већ потпуно јасно да је Британија сиромашнија него што би била да је остала у Европској унији”, наводи Марковић.
Удвостртучена трговина са Азијом и САД
Из Лондона се у програм укључила дописница РТС-а Ивана Милорадовић, која је нагласила да ни после деценије не би променила своју одлуку.
“Ја бих данас гласала потпуно исто као пре десет година”, рекла је Милорадовићева.
Милорадовићева сматра да су процене о великим економским последицама Брегзита често засноване на анализама института који су и пре референдума погрешно процењивали расположење бирача.
Према њеним речима, Велика Британија је у међувремену успела да значајно прошири трговинске односе са великим светским тржиштима.
“У међувремену, Британија је дуплирала трговину са Кином, са Индијом и са Сједињеним Америчким Државама. Са свим тим тржиштима Британија има суфицит. Једино са тржиштем Европске уније има трговински дефицит”, истакла је Милорадовићева.
Она додаје да су друштвене поделе у Великој Британији остале готово исте као и 2016. године.
“Оно што је десет година касније познато је следеће, да су поделе у друштву скоро идентичне, да су оне продубљене”, оценила је Милорадовићева, додајући да би нови референдум био “изузетно скуп политички корак”.
Последице за Европску унију
Говорећи о последицама по Европску унију, Марковић истиче да је губитак Велике Британије значајан, али да су се у међувремену појавили далеко већи изазови.
“Рат у Украјини, односи с Америком, односи са Кином, односи на Блиском истоку – то су толико темељни удари на структуре Европске уније да у суштини немају везе са Брегзитом, сем симболике да је изгубила своју другу или трећу највећу силу”, закључио је Марковић.
Деценију после референдума, Брегзит остаје један од најзначајнијих политичких експеримената савремене Европе. Иако је Велика Британија успела да очува снагу своје економије и пронађе нове трговинске партнере, последице историјске одлуке и даље се мере не само економским показатељима, већ и дубоким политичким и друштвеним поделама које су опстале до данас.