“BRAT I JA SMO TEŠKO PODNELI PAD KRAJINE” Vučić: Poslali su me na radio Indeks, pa su javili Šešelju, da ima malog koji nije glup

NOSILAC liste “Ujedinjena Srbija” Aleksandar Vučić govorio je o Šešelju.

 – Javio se da sam postavio pitanje o Vens-Ovenovom planu. Snimali su vhs kamerama. Pogledali su to i pozvali me. Poslali su me na radio Indeks, pa su javili Šešelju, da ima malog koji nije glup. Šešelj me pozvao da me upozna. Nisam uvek bio u pravu, brat i ja smo teško podneli pad Krajine. Te večeri smo tražili da se ide na ulice. Mladost, buntovnički duh, žao mi je našeg naroda. Nosili smo pomoć našim ljudima, bile su to žestoke svađe sa Šešeljem. Svađe koje su se ticale borbe za interes našeg naroda. Nije bilo ličnih sukoba – kaže Vučić.

 – 1996/1997. vidite… prošao je Dejton. Duboka američka država nastavlja da ruši Miloševića. Završeno je to u BiH. Gotovo je bilo sa Krajinom. Tada kreće žestok pritisak spolja da se politika Srbije promeni. Cepanje Jugoslavije i ponovna fragmentacija srpskog naroda. Što se nije desilo od kad je Aleksandar Prvi Ujedinitelj uspeo da Srbe spoji u jednu državu. Bilo je potrebno da se stavi pečat na to, skloni Milošević i Srbi okrive za sve. Kreće ogromna podršku nezavisnim medijima i nvo sektoru. Na predsedničkim izborima se videlo da Srbija nešto misli drugačije. Ljudi su glasali za opoziviju i vlast. Vojislav je tada doneo odlulu da uđe u vladu sa Miloševićem. Nije mislio da će mu to nešto doneti. Naprotiv. Dve godine sam bio ministar u gotovo nemogućim uslovima. 1998… 1999. Svi su tada insistirali, trudio sam se da Zakon o informisanju ne bude loš, ali nikad ga ne bih više doneo. Jednom nam stao automobil kod sela Zrze, bilo smo na putu, sa mnom me bio Boško Drobnjak. Pukla je guma. Izlazimo da šetamo, iz žita vidite njih trojicu naoružanih automaskim puškama na 90 metara. I kako se polako udaljavaju. Vidim da su se policajci pomalo uspaničili. Legli i viču nama. Isto to smo videli u Dečanima. Oni su vladali tim prostorom, osim kad policija direknto užđe. 2000. gledate kako uz ogromnu podršku spolja dolaze neki na vlast. Narod je želeo otvoreni odnos sa svetom, mislili da će živeti slobodnije. Čak se i Milošević nije dovoljno bavio ekonomijom, na silu je čuvao Dragana Tomića, Simpo, Jumko, da isplaćuju kakve takve plate. Došli su neki drugi, privatizovali sve. Nisu napravili ništa, nigde, uzeo pare, podelio sa političarima, otpustio ljude.