“Bože, kako sam srećna danas” bile su njene poslednje reči: NATO bombe pale su na praznik Svete Trojice i pobile 10 ljudi, među njima i Sanju (16) (FOTO/VIDEO)

U nedelju, 30. maja, na pijačni dan i praznik Svete Trojice, NATO projektili srušili su most preko Velike Morave u Varvarinu. U ovom napadu ubijeno je 10 osoba, dok je 17 teško povređeno. Među poginulima je bila i Sanja Milenković, učenica prvog razreda Matematičke gimnazije u Beogradu, koja je nastradala sa nepunih 16 godina kao najmlađa žrtva na varvarinskom mostu.

Pored Sanje Milenković (16), najmlađe žrtve, koju je samo 10 metara delilo od spasa, poginuli su i Milan Savić (28), Vojkan Stanković (30), Zoran Marinković (33), Stojan Ristić (52), Ratibor Simonović (24), Ružica Simonović (55), Milivoje Ćirić (66), Dragoslav Terzić (67) i Tola Apostolović (74).

Sanja se u trenutku tragedije nalazila na sredini mosta sa svojim drugaricama. Roditelji su je u Varvarin doveli već drugog dana NATO bombardovanja, želeći da kraj agresije sačeka kod kuće sa njima, u okruženju koje su smatrali bezbednijim od Beograda. Nažalost, upravo tu je njen mladi život prekinut u trenutku kada su projektili srušili most.

– Bože, kako sam srećna danas! – poslednje su Sanjine reči, otkrila je njena drugarica Marijana Jovanović u dokumentarnom filmu RTS “Nečija deca”

Sanju je 10 metara delilo od spasa

Sanja bi sada imala 43 godina, verovatno bi završila školovanje na Matematičkom fakultetu ili ETF-u, udala se, dobila decu i živela srećnim životom, ali sudbina je htela drugačije.Zoran Milenković, otac Sanje Milenković, neretko je pričao o svojoj mezimici i tom kobnom danu.

On je pre desetak godina rekao da će se, zarad sećanja na sve nedužne žrtve, svake godine okupljati na Varvarinskom mostu, s porukom da se nikad i nigde ne ponove takvi zločini.

– To je bio nezapamćeni zločinački čin jedne vojne sile, da bi pokazala kako se surovo kažnjava neposlušni srpski narod, narod bez zaštite Saveta bezbednosti UN i velikih sila koje su imale pravo veta. Tog proleća u Varvarinu je ubijeno 10 ljudi, a među njima je bilo i moje dete, koje je želelo da uči. Bila je briljantna matematičarka i želela je da postigne uspeh – rekao je tada Milenković.

– Verujemo da će pravda, ako ne ovozemaljska a onda božja, stići sve zlikovce koji ubijaju narod zarad ostvarenja svojih ciljeva – rekao je Milenković.

U blizini mosta bilo preko 1.000 ljudi

U trenutku napada u blizini mosta bilo je više od 1.000 ljudi. Bombarderi NATO avijacije granatirali su most u dva navrata. U prvom napadu, u 13.25 sati, most je pogođen sa dve rakete, život su izgubile tri osobe, a najmanje petoro je bilo povređeno. Iako je most već bio srušen, avioni NATO su se nekoliko minuta kasnije vratili i ispalili još dve rakete koje su ubile sedmoro i teško povredile još 12 civila. Mnogi od njih pritrčali su da pomognu povređenima u prvom napadu.

Mnogi su poginuli u drugom napadu kada su pritrčali da pomognu ranjenima.

Sanja je tog 30. maja 1999. imala 15 godina, bila je učenica prvog razreda Matematičke gimnazije i višestruka pobednica takmičenja iz matematike.

Otac Zoran je u intervjuu od pre nekoliko godina rekao da se Sanja iz Beograda vratila u rodni Donji Katun 24. marta 1999. godine. Kobnog 30. maja sa drugaricama Marinom i Marijanom otišla je u Varvarin na vašar. Oko 13 sati tri devojke su krenule preko starog mosta kako bi se vratile u Donji Katun. Kada su došle do sredine mosta, na nebu su se pojavili NATO bombarderi koji su ispalili dva projektila u srednji stub i prepolovili most.

– Na mostu je u tom trenutku bio automobil “zastava 101” u kojem su se nalazili majka i sin, Ratibor i Ružica Simonović. Sanja i drugarice su, zajedno sa pešačkom stazom, pale do vode. Iz crkve su ljudi potrčali ka obali da im pomognu. Devojkama je nedostajalo 10 metara da dođu do trećeg dela mosta koji nije srušen. Sanja je bila lakše povređena i pokušala je da se uspenje uz pešačku stazu. U međuvremenu su avioni okrenuli krug iznad Kruševca, vratili se i ispalili još dva projektila – priča Zoran.

Kada su spasioci stigli, Sanja je još uvek davala znake života. Imala je brojne rane od gelera i detonacije. Povezli su je ka Kruševcu, ali je na putu izdahnula.

– Bio sam kod kuće, u Donjem Katunu, čuo sam eksplozije, ali nisam pomislio da su gađali most. Supruga i Marinina majka su otišle da vide šta se desilo. Kada sam video da se ne vraćaju, krenuo sam i ja. Ljudi koje sam sreo rekli su mi da je Sanja teško povređena. Nisu mi rekli da je mrtva. To sam saznao tek u Kruševcu – priča Zoran.

Zoran je sebi postavio pitanje šta bi bilo da se to nije dogodilo, a odgovor je uvek isti.

– Sigurno bi se i udala, dobila decu, a ja unuke. Pred njom je bila blistava karijera, ali jednostavno nije imala sreće. Bila je na pogrešnom mestu u pogrešno vreme – pričao je neutešni otac tada.

Sanjina drugarica Marina, koja je ranjena prilikom bombardovanja mosta od strane nemačkih pilota, završila je Medicinski fakultet i sada radi u Nemačkoj. Druga prijateljica Marijana se udala, ima dvoje dece i živi u Donjem Katunu.

Kurir.rs/Blic/Novosti/RTS