Najnovije vesti iz Banjaluke obišle su svet.
Sa pravom.
Jer, ceo grad je bio osvetljen bakljama, uz veliku količinu vatrometa.
Razlog?
Sto godina čuvenog fudbalskog kluba Borac Banjaluka proslavili su njegovi najvatreniji navijači, “lešinari”.
Evo i video snimka koji obilazi planetu:
Čudesan “životni put” Borca iz Banjaluke – od kafane, preko ustaške zabrane, do titula
Ovako u Borcu pripovedaju svoju istoriju:
“Početak zlatne priče
Prva stranica naše zlatne priče napisana je 4. jula 1926. godine. Te nedelje, u kafanu „Putnik“, na adresi Fra Grge Martića 1, pristiglo je pedesetak zaljubljenika u fudbalsku igru koji su održali osnivačku skupštinu Radnikčkog sportskog kluba „Borac“.
Prema banjalučkoj legendi, koja se prenosi s kolena na koleno, imenu našeg kluba kumovao je Veselin Masleša koji je tokom jedne rasprave oko imena koje bi se trebalo nadenuti klubu koji je bio u nastajanju izrekao sada već čuvenu:
– Ako se borite, ukoliko ćete se boriti, za svoja radnička prava, zašto vam se klub ne bi zvao Borac! – rekao je Masleša okupljenima u kafani „Putnik“ i prije nego što je održana osnivačka skupština, a njegov prijedlog prihvaćen je sa oduševljenjem.
I, 4. jula 1926. godine za prvog predsednika izabran je Rudolf Hiter, a Savu Novakovića dopala je dužnost potpredsednika. Crvena je izabrana za klupsku boju, a prve dresove, Mustafa Softić, sekretar, kupiće u Zagrebu.
Kažu da smo prvu utakmicu odigrali 18. septembra protiv ŠK Slavija iz Prijedora, u prvoj Borčevoj generaciji zaigrali su: Zdravko Šerbl (prvi kapiten), Vlado Zeljković, Žarko Vranješević, Jakov Baruh, Velimir Amidžić, Josip Zeman, Ludvig Kirbaumeru, Nikola Pucar, Mile Pucar, Mile Prlja, Rudi Toman, Ivan Sigler, Franjo Lemajić, Vjekoslav Rokvić, Ludvih Navrkalj, Branko Ilić, Mladen Stefanović, Mile Stefanović Božidar Ilić Karlo Polić i Nikola Bandić. Na prvi trofej Borac je čekao do 27. maja 1928. godine. Tada smo nastupili na Turniru radničkih sportskih klubova u Sarajevu koji je upriličen povodom otvaranja igrališta Hajduka na Skenderiji.
U prvoj utakmici savladali smo imenjaka iz Jajca sa 6:1, a u finalu smo nadigrali i Proleter iz Teslića sa 4:2. Pehar koji smo tog dana osvojili u Sarajevu i danas krasi našu trofejnu salu.
Borac ide napred, Banjaluka se budi
Naš klub rastao je iz godine u godinu, a tokom „tridesetih“ postao je ozbiljan takmac svim rivalima.
Najveći rival bio nam je „Krajišnik“ sa kojim smo vodili bitke u gradskim derbijima tokom kojih smo slavili prve velike pobjede. U sezoni 1936/37 osvajamo titulu šampiona Banjaluke. U konkurenciji čak devet klubova iz Banjaluka naš Borac je bio bez premca, a „Krajišnim“ smo tada, pred više od hiljadu gledalaca, „tukli“ sa čak 3:0.
U Banjaluci se tada prionulo i na gradnju stadionu koji je, pod imenom Stadion „Bana Bogoljuba Kujundžića“ otvoren 5. septembra 1937. godine, a koji će kasnije da postane naša fudbalska kuća svima dobro znana kao Gradski stadion.
Zabrana rada i novi uspon
Ratni vihor zahvatiće četrdesetih godina čitavu planetu, a naša Banjaluka pala je u kandže zloglasnog režima NDH koji je donio odluku o zabrani rada našeg kluba.
Kako svakom zlu jednom dođe kraj tako je bilo i sa ovim, a po oslobođenju Banjaluka FK Borac ponovo je počeo sa radom. Obnoviteljska skupština održana je 23. juna 1945. godine u Banskom dvoru, za prvog, posleratnog, predsednika izabran je Niko Jurinčić.
Dan kasnije odigrali smo i povratničku utakmicu pred više od 300 gledalaca. Za naš klub tada su zaigrali vojnici iz nekoliko divizija Narodnoslobodilačke vojske.
Već početkom 1946. godine stekli smo priliku da se domognemo plasmana u novofrmiranu Prvu ligu FNR Jugoslavije, a bitku za jedno mesto koje je pripadalo Narodnoj republici Bosni i Hercegovini vodili smo sa mostarskim Veležom i sarajevskim Željezničarem.
Naša ekipa bila je na dobrom putu, a odluka o novom prvoligašu padala je 6. jula u Banjaluci. U prvu ligu nas je vodio remi ili minimalan poraz od Željezničara, ali nismo uspeli. Poraz od 2:0 označio je kraj velikog sna koji ćemo da dosanjamo godinama kasnije.
Pamti se, iz ovog perioda, i prva titula juniorskog šampiona BiH koju smo osvojili 1948. godine, a našu zlatnu generaciju omladinaca tada je kao trener predvodio Aleksandar Mastela.
Usledili su potom prvi veliki uspesi, pa onda i prva titula, potom druga, treća…
Vek postojanja
Naš klub, naš Velikan iz Platonove, ove godine proslavlja vek postojanja.
FK Borac je, za svih ovih godina, ispisao brojne, zlatne, stranice sportske istorije Banjaluke.
FK Borac nadaleko je čuven po svojim rezultatima, po svom borbenom duhu koji se prenosi s generecije na generaciju, po velikanima fudbalske igre koji su stasali u “crveno plavom” dresu i ljudima koji su delima, na i van terena, doprineli tome da je nap klub, danas, jedan od najvećih simbola Banjaluke.
Od prvih dana, onih osnivačkih u kafani “Putnik”, pa sve do danas, naš klub je ostao veran ideji – da se bori, da ne odustaje, da hrabro i odvažno ide napred.
Iza nas su brojne velike pobede, ali pamtimo i bolne poraze koji su nas učinili jačim.
Na ponos nam je blistava istorija koja nam daje motiv, ali i obavezu da iz dana u dan budemo sve bolji. Naučeni mi da je u životu važno biti borac i tako će da bude-sve dok Vrbas Banjalukom teče”, ističu u banjalučkom slavljeniku.
BONUS VIDEO:
Zabranjeno je kopiranje, reprodukovanje, preuzimanje, prenošenje, objavljivanje i distribuiranje bilo kog dela ili celog teksta, fotografija i videa bez prethodnog izričitog pismenog odobrenja redakcije Sportissimo.rs
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na:
