BOLESTI ŠLjIVE: Evo šta šljivi pravi problem i kako problemu stati na put

OVO su najpoznatije bolesti šljive i načini njihovog suzbijanja.

Najznačajnije bolesti šljive:

• Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova
• Plamenjača šljive
• Šupljikavost lista
• Monilioza

Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova

Ovo je oboljenje Monilia koje se javlja u izuzetno kišnim godinama a u fenofazi cvetanja može uzrokovati velike direktne gubitke u prinosu. U rano proleće može se ostvariti infekcija tek otvorenih cvetova koji su mrke boje i suvi. Preko sasušenih cvetova gljiva dospeva u rodne grančice. Na rodnim grančicama nastaju ugnute eliptične pege a u slučaju prstenaste zaraze grančica dolazi do njihovog sušenja. Infekcija plodova ostvaruje se samo preko mikro ili makro povreda. Inficirano tkivo razmekšava plodove koji postaju gnjecavi i meki, gube vodu, suše se i pretvaraju u mumije. Zaražene i mumificirane plodove obavezno treba ukloniti iz voćnjaka kako ne bi širili dalju infekciju a zaštita voćnjaka sprovodi se primenom fungicida. Obavezan je tretman pred otvaranje cvetova, a drugi tretman 5-7 dana posle prvog, u periodu kada je otvoreno 10-20 % cvetova.

Plamenjača šljive

Plamenjača šljive se ispoljava se samo na listu, na kome se obrazuju pege različite veličine koje se međusobno spajaju, a ponekad prekriju celu površinu lista. Pege su u početku žućkaste, kasnije postaju narandžaste i crvenkaste. Voćke slabe, plodovi ostaju sitniji, kiseli i opadaju i upotrebna vrednost kao i kvalitet je nezadovoljavajuć. Kritičan period za zaražavanje je od početka listanja pa dve do tri nedelje posle precvetavanja. Zaštita voćnjaka sprovodi se u fazi precvetavanja.

Šupljikavost lista

Gljiva Clasterosporium carpophilum javlja se na breskvi, kajsiji, nektarini, trešnji i šljivi gde izaziva šupljikavost lista. Bolest pored lista zahvata i mlade grančice i plodove, a zaražene grančice se suše, iz kojih se kasnije razvijaju plodovi slabijeg kvaliteta. Gljiva prezimljuje na kori grana, u rak-ranama i na pupoljcima. U proleće vrši infekciju biljke i ostvaruje zarazu, a da bi se ostvarila infekcija neophodno je dosta vlažnosti.

Bolest je prepoznatljiva po okruglasto crvenosmeđim pegama sa tamnim oreolom. Biljno tkivo ispod pege nekrotira i otpada, I iz tog razloga listovi se razvijaju šuplji. Ako je brojnost pega velika, može doći i do opadanja lišća. Zaraženi mladari mogu biti prstenasto obuhvaćeni, zbog čega izumiru. Tokom vlažnih zimskih meseci gljiva zaražava i uništava spavajuće pupoljke, a neretko se dešva da su takvi pupoljci prekriveni želatinastom masom. Suzbijanje se zasniva na zaštiti spavajućih pupoljaka, grančica i plodova. Zaražene rodne i nerodne grančice treba rezidbom ukloniti i spaliti.

Monilioza

Monilioza najveće štete pričinjava na višnji, kajsiji i šljivi (mada se javlja i na breskvi, nektarini, dunji, a nešto manje na jabuci i krušci) prouzrokujući masovno sušenje cvetova i grančica što dovodi do značajnog smanjenja prinosa kako u godini pojave bolesti tako i kasnije ukoliko se ne preduzmu mere njenog suzbijanja.

Parazit prezimljava u obliku micelija u kori zaraženih grana, grančica i mumificiranim plodovima, a spore u biljku prodiru kroz žig tučka. Prvi simptomi javljaju se na cvetovima koji dobijaju mrku boju a potom se suše i otpadaju. U uslovima povećane vlage na cvetovima se javlja micelija gljive sa reproduktivnim organima. Iz cveta parazit prodire u mladare i grančice, koji bivaju prstenasto zahvaćeni, izazivajući njihovo sušenje. Na voćkama slabe vitalnosti može doći stvaranja višegodišnjih rak rana.

(Baštovanka)