Osećamo se tako sićušnim naspram Zemlje.
Foto: titoOnz/Alamy/Profimedia
To je, izlazeći u kratkom roku po treći put u svemir, poručila francuska astronautkinja Sofi Adeno (44), koja je za samo petnaest dana tri puta napustila sigurnost Međunarodne svemirske stanice i provela ukupno 19 sati i 42 minuta u kosmičkom vakuumu.
A pogled odozgo, kaže, menja perspektivu.
– Zemlja je zaista lepa i impresivna. Planeta nas sve štiti i povezuje, bez obzira na kontinent, maternji jezik ili prošlost – opisala je Adeno osećaj na konferenciji za novinare održanoj iz Međunarodne svemirske stanice.
Njena poslednja šetnja svemirom, 1. septembra, trajala je šest sati i 49 minuta. Sa američkim astronautom Džesikom Mir izašla je iz vazdušne komore “Kvest”, a onda su se razdvojile i krenule na različite radne tačke. Adeno je trebalo da zameni uređaj koji svemirskim brodovima pomaže pri približavanju i spajanju sa stanicom, dok je Mir menjala neispravnu kameru visoke rezolucije.
Francuskinja je kasnije opisala gotovo filmski prizor. Dok se kretala ka prednjem delu stanice, setila se, kaže, scene iz “Titanika” u kojoj Džek stoji na pramcu i pred sobom vidi beskrajno more. Samo što je, ističe, ispod njenih nogu bilo 400 kilometara praznine.
OBARA REDOM REKORDE
Adeno je postala prva Francuskinja koja je “hodala” svemirom, a trećim izlaskom dodatno se približila vrhu evropske liste astronauta po vremenu provedenom izvan svemirske stanice. Istovremeno, njena misija “Ipsilon”, započeta u februaru obara još jedan rekord. Posle više od 200 dana u orbiti postala je najduža pojedinačna evropska misija s ljudskom posadom, nadmašivši rezultat Italijana Luke Parmitana.
Do radnog mesta stigla je tokom orbitalne noći. Put su joj osvetljavale samo lampe na kacigi. A onda se iza horizonta pojavilo Sunce i osvetlilo Zemlju koja se okretala ispod nje. Pred njom su se, prenosi, sudarale dve krajnosti, hipnotišuće plavetnilo planete i beskrajno crnilo kosmosa.
– To je jedan od najlepših pogleda na svetu, ali istovremeno i pomalo zastrašujući – priznala je.
Prvi izlazak, 18. avgusta, pamti drugačije. Bila je napetija nego tokom naredna dva. Taj trenutak opisala je kao veliki skok u nepoznato:
– Izađete iz komore i vidite ogromnu Zemlju pod nogama.
Opisala je taj osećaj kao kada biste otvorili vrata automobila i ispred vaših nogu se iznanada pojavila ivica litice. Već prilikom drugog i trećeg izlaska stekla je više samopouzdanja, mada, kako naglašava, čovek nikada ne sme da postane ravnodušan prema sredini u kojoj najmanja greška može da bude opasna.
Treći izlazak imao je i dodatnu simboliku. Adeno je prvi put bila vođa ekipe, što su označavale crvene pruge na njenom skafanderu, a sa Džesikom Mir činila je potpuno ženski tandem. Tokom tri izlaska obavljala je složene poslove održavanja stanice, od zamene komunikacione antene do rada na navigacionim i drugim sistemima. Iza spektakularnih prizora krije se, međutim, ogromno fizičko iscrpljivanje.
– Izlazak u svemir je kolosalan napor. Danas osećam bolove čak i kada uzmem olovku da nešto napišem – priznala je posle treće šetnje.
Oporavak je zato bio gotovo jednako važan kao priprema za polazak u avanturu. Morala je da prilagođava ishranu, san i trening, a između drugog i trećeg izlaska smanjila je vežbe za gornji deo tela jer su joj mišići bili potpuno iscrpljeni.
Povratak na Zemlju tek predstoji. Ako ne bude dodatnih komplikacija, očekuje se sredinom oktobra. Do tada Adeno kaže da su gotovo svi ciljevi misije već ostvareni, ali da posla još ima.