У прва два месеца ове године БДП Србије увећан је за 1,9 одсто, а кључан извор раста били су грађевинарство и нето порези, а негативан допринос потекао је од индустрије.
Међутим, енергетска криза због рата на Блиском истоку изазива последице и у свету, и код нас.
Од јануара до марта у Немачкој је готово пет хиљада предузећа прогласило банкрот, углавном у грађевинарству и малопродаји.
Бојан Станић из Привредне коморе Србије објашњава у разговору за РТС да је на глобалном нивоу формиран инфлаторни талас као последица рата на Блиском истоку. Иако је проглашено примирје, последице су и даље присутне.
Поставља се питање колико ће тај инфлаторни талас погодити европску привреду, укључујући и Србију. Инфлација у Европској унији порасла је са 1,9 на 2,5 одсто, док се у Србији очекују нови подаци Народне банке.
Да ли је криза већ стигла у Србију
Према речима Бојана Станића, Србија још увек није осетила кризу у пуном обиму. Макроекономски показатељи су и даље стабилни и позитивни.
Ипак, кључни изазов остаје инфлација и немогућност даљег снижавања каматних стопа, напомиње Станић.
Напротив, централне банке, попут Федералних резерви и Европске централне банке, под притиском су да их повећавају како би обуздале раст цена.
Наводи да је посебно важно како ће се све ово одразити на домаћу потрошњу, која је један од главних покретача раста привреде Србије.
Потрошња, енергенти и стабилност буџета
Инфраструктурни пројекти за сада остају стабилан ослонац привреде. Међутим, потрошња ће зависити од нивоа инфлације и од способности државе да контролише цене енергената без угрожавања буџета.
Фискална дисциплина остаје један од кључних стубова макроекономске стабилности и инвестиционог поверења, каже гост Дневника.
Изазови у индустрији и извозу
Основни задатак је очување потенцијала прерађивачке индустрије и извозне снаге у условима кризе.
Бојан Станић указује да тренутна ситуација у појединим сегментима подсећа на кризу из 2008. године. Приметан је и пад цене злата, који није последица губитка поверења, већ потребе инвеститора да покрију губитке у другим активама.
Додатни проблем представља смањење конкурентности европске привреде, што може довести до увођења заштитних мера које би погодиле и Србију као извозника.
Енергетика као релативна предност Србије
Србија тренутно има одређене предности у енергетском сектору: приступ сировој нафти преко ЈАНАФ-а и повољан тромесечни споразум о снабдевању гасом са Русијом
Ипак, остаје питање како ће се све ово одразити на тржиште рада, где је незапосленост благо порасла на око 8,9 одсто.
Упркос изазовима, очекује се да криза у Србији неће бити дубока и да ће привредни раст остати око 2,5 до 3,5 одсто.
Зависност од Европске уније
Србија ће највећи притисак осетити преко Европске уније, јер се око две трећине извоза пласира управо на то тржиште.
Проблем представљају и све чешће заштитне мере ЕУ, попут квота и нецаринских баријера, као и ограничења у транспорту.
Због тога је важно наставити процес економских евроинтеграција и обезбедити бољи приступ јединственом европском тржишту.
Раст цена хране и утицај на грађане
У Србији чак 50 одсто потрошачке корпе отпада на храну, па се управо ту може очекивати највећи раст цена.
Ипак, тренутна инфлација износи око 2,5 одсто, а очекује се да остане у оквирима циља Народне банке (до 4,5 одсто).
Кључно је да раст зарада прати инфлацију како би се очувала куповна моћ становништва.
Улога државе у ублажавању кризе
Држава има простор да интервенише, захваљујући стабилним јавним финансијама и претходној фискалној консолидацији.
Мере могу укључивати контролу цена основних намирница, смањење акциза и подршку привреди и становништву.
Обим мера зависиће од дубине кризе.
Немачка као показатељ будућих кретања
Србија пажљиво прати дешавања у Немачкој, која се суочава са структурним проблемима – реформом пензионог система, енергетском транзицијом и индустријском политиком.
Ипак, Србија остаје поуздан партнер, а раст ИТ сектора (скоро 10 одсто БДП-а) показује позитиван тренд развоја.
Раст цена керозина већ утиче на поскупљење авио-карата. Ипак, сценарији о потпуној несташици горива у кратком року нису реални, јер постоје стратешке резерве.
Очекује се да ће притисак на авио-индустрију, туризам и транспорт остати, што ће се одразити и на цене путовања.
Европа настоји да повећа учешће индустрије у БДП-у са 15 на 20 одсто до 2035. године и све више промовише куповину домаћих производа.