Otkriven novi i najopasniji holesterol – ne reaguje na lekove: “LDL je loš ali treći tip je još gori”

Stručnjaci su pronašli novu vrstu holesterola – remnant odnosno preostali holesterol, smatraju da bi ovaj tip mogao da bude najopasniji. Problem je i što ne reaguje na statine, lekove za snižavanje holesterola, i što ne može tako lako da se otkrije analizama. Vodilja i alarm bi trebalo da bude visok nivo triglicerida.

Godinama se priča o zdravlju srca predstavljala kao bitka između dobra i zla.

Priča između dobra i zla – “dobrog” i “lošeg” holesterola

U jednom uglu – HDL – lipoprotein visoke gustine, herojski “dobar” holesterol koji pomaže u čišćenju arterija i održavanju protoka krvi. U drugom je LDL – lipoprotein niske gustine, takozvani “loš” holesterol , koji se nakuplja u krvnim sudovima i tiho povećava rizik od srčanih problema.

Ispostavlja se da priča o holesterolu ima i trećeg lika – malo poznatu, retko testiranu vrstu holesterola koja može biti odgovorna za oko trećinu ukupnog nivoa holesterola i ona u kojoj su čak i statini, najčešće propisivani lekovi za snižavanje holesterola na svetu, znatno manje efikasni u suzbijanju.

Zove se remnant, odnosno preostali holesterol, a stručnjaci sada smatraju da bi to mogao biti najopasniji tip od ta tri.

– Ranije sam ih nazivao dobrim, lošim i ružnim. LDL je loš, ali preostali holesterol je još gori. Mnogi kliničari su to manje-više ignorisali, i to nije dobra ideja – kaže Berge Nordestgard, klinički profesor na Univerzitetu u Kopenhagenu i jedan od vodećih svetskih stručnjaka za holesterol.

Treći igrač među holesterolom

Sam holesterol nije inherentno dobar ili loš. To je masna supstanca koju telo koristi za izgradnju ćelija, proizvodnju hormona i održavanje nervnog sistema u funkciji.

Međutim, holesterol može doprineti začepljenju arterija kada se nakuplja na pogrešnom mestu. Etikete “dobar” i “loš” se, zapravo, uopšte ne odnose na holesterol. Više se odnose na čestice koje ga nose.

Baš kao ulje u vodi, holesterol se ne može rastvoriti u krvi, pa telo mora da ga pakuje i transportuje. Neke od tih čestica ispuštaju holesterol u tkiva, a povremeno i u arterije (LDL). Druge ga uzimaju i vraćaju u jetru na reciklažu (HDL). Upravo takva ponašanja dovode do toga da se čestice nazivaju “dobrim” ili “lošim”.

Te ružne čestice holesterola poznate kao hilomikroni i VLDL – lipoproteini veoma niske gustine, mogu biti ogromne – do 50 puta šire od LDL-a.

Za razliku od LDL i HDL čestica, ove čestice ne nose holesterol kao svoj glavni teret. Umesto toga, većinu njihovog transporta zauzimaju trigliceridi – energetski guste masti koje telo koristi kao gorivo. Holesterol čini samo 1 do 3 procenta ukupnog opterećenja, igrajući samo strukturnu ulogu u stabilizaciji triglicerida.

Tri procenta zvuči kao sićušna količina. Ipak, pošto su ove čestice toliko velike, taj mali procenat se sabira, pa stvarna količina holesterola koju nose je ogromna – do 40 puta više od LDL-a – “lošeg” holesterola.

Međutim, trigliceridi se ne zadržavaju dugo. Kako se čestica kreće kroz krvotok, ona oslobađa trigliceride na svakoj stanici, isporučujući energiju mišićima i tkivima, efikasno postajući lakša sa svakom isporukom.

Šta je remnant – preostali holesterol

Na kraju, ono što ostaje je ljuska bogata holesterolom – i upravo je ta ogoljena čestica poznata kao preostali holesterol.

Kod zdrave osobe, one nisu pravi problem – jetra prepoznaje ove preostale čestice i briše ih. Ali, ako telo proizvodi previše kroz ishranu, povećanje telesne težine ili genetiku, jetra jednostavno ne može da ih obradi.

Ostaci se zadržavaju u krvotoku mnogo duže nego što bi trebalo. I, postepeno, neki pronalaze put do zidova vaših arterija.

Čestica zaglavljena u arterijama koja nosi do 40 puta više holesterola nego LDL predstavlja ozbiljan problem.

Za razliku od trna koji možete ukloniti, preostali holesterol ostaje čvrsto zaglavljen, pokrećući imuni odgovor. Ubrzo, bela krvna zrnca žure na lice mesta i pokušavaju da progutaju holesterol, ali ne mogu da ga svare. Zato tamo umiru, postepeno formirajući masne plakove koji vremenom sužavaju i stvrdnjavaju arterije.

A, ako plak dovoljno naraste, ili iznenada pukne, može blokirati protok krvi, izazivajući moždani udar ili srčani udar.

Opasna zona

Ako sve ovo zvuči loše, to je zato što jeste. Istraživanja su pokazala da ljudi sa višim nivoima preostalog holesterola i triglicerida imaju dvostruko veću verovatnoću da umru od kardiovaskularnih bolesti nego oni sa nižim nivoima.

Uprkos tome, većina zabrinutosti oko holesterola i dalje se fokusira na “loš” LDL. Deo toga je opravdan.

Na kraju, kako Nordestgard ističe, visoki nivoi LDL-a su češći problem među opštom populacijom – oko jedna od dve osobe ima povišene nivoe, u poređenju sa otprilike jednom od tri osobe za preostali holesterol. Ali, taj fokus bi mogao da dovede do toga da nešto važno promakne.

Što je i dokazano.

Na primer, u jednoj studiji, skoro 12 procenata pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima je i dalje imalo visok preostali holesterol uprkos postizanju ciljeva LDL holesterola. Drugim rečima, njihov standardni test krvi im je pokazao da je sve u redu, ali su i dalje bili u riziku.

U drugoj studiji sprovedenoj na 113.000 ljudi, oni sa niskim LDL, ali visokim preostalim holesterolom, i dalje su imali 15 odsto veći rizik od moždanog udara.

Kako proveriti preostali holesterol

Deo problema je što se preostali holesterol ne meri rutinski. Sveobuhvatni test krvi pokazuje nivoe LDL, HDL, triglicerida i ukupnog holesterola – ali preostali holesterol retko dobija svoju liniju.

I, za razliku od LDL-a, ionako ne postoji zvanično dogovoreni prag za ono što se smatra opasno visokim.

Ako rezultati vašeg testa uključuju vrednosti LDL i HDL, možete izračunati preostali holesterol tako što ćete uzeti vrednost ukupnog holesterola i oduzeti očitavanja LDL i HDL.

Ako ne, najbolji pokazatelj, kaže Nordestgard, jeste očitavanje triglicerida.

Pošto su nivoi triglicerida i preostalog holesterola usko povezani, visoka vrednost triglicerida je pouzdan signal da je i preostali holesterol povišen.

– Ako je ova vrednost visoka, to će vam reći da je preostali holesterol visok – kaže on

Pokazatelji za visok nivo triglicerida su:

• do 150 mg/dl – zdravo
• 150 do 199 mg/dl – blago povišeno
• 200 do 499 mg/dl – umereno visoko
• Iznad 500 mg/dl – veoma visoko

Preostali holesterol ne reaguje na statine

Loša vest je da statini, najčešće korišćeno oružje protiv holesterola, nisu baš dobro opremljeni za borbu protiv preostalog holesterola.

Statini se propisuju za smanjenje LDL-a kod osoba sa visokim rizikom već oko 40 godina, i izuzetno su efikasni u tom poslu.

Ali, preostali holesterol je drugačija zver.

– Ako statini smanje LDL za 20 procenata, oni smanjuju preostali holesterol za oko 10 procenata – kaže Nordestgard za Science Focus.

Drugim rečima, imaju upola manji efekat za česticu koja može biti dvostruko opasnija.

Dobra vest je da nova generacija lekova sustiže. Samo u prošloj godini, oko šest novih tretmana je pokazalo sposobnost smanjenja preostalog holesterola za 50 do 80 procenata.

– Postoji zaista dobar izbor lekova koji mogu veoma efikasno smanjiti preostali holesterol – kaže Nordestgard.

Sa druge strane, ti lekovi još uvek nisu široko dostupni a čak i kada budu, verovatno će najbolje delovati uz promene načina života.

Može li i kako da se smanji preostali holesterol

Iako i LDL i preostali holesterol imaju genetsku komponentu, preostali holesterol je posebno osetljiv na to šta se jede, koliko se kreće i na težinu.

Prvo treba otići kod lekara i uraditi analizu lipida u krvi, i odluči da li bi lekovi mogli biti prikladni.

Ali lekovi i način života najbolje funkcionišu zajedno a prave promene mogu i smanjiti postojeće nivoe i sprečiti njihovo nagomilavanje.

Promene u ishrani

Kao i kod drugih vrsta holesterola, ono što se jede igra veliku ulogu u kontroli nivoa preostalog holesterola.

To znači smanjenje unosa hrane bogate šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima – gaziranih pića, kolača, belog hleba. Ova hrana nije problem zato što sadrži holesterol. Pravi problem je šećer.

Kada se unese više šećera nego što je potrebno, jetra tiho pretvara višak u trigliceride. Što se više šećera jede, to jetra proizvodi više triglicerida.

Zasićene masti stvaraju slično ponašanje u jetri, zbog čega lekari imaju tendenciju da preporučuju poznatu zamenu: manje putera i crvenog mesa, više mediteranskih masti.

– Avokado, orasi, maslinovo ulje, masna riba. Vaš tanjir bi trebalo da sadrži mnogo više mahunarki, svežeg voća, povrća i proteina nego ugljenih hidrata – preporučuje dr Zoi Astroulakis, konsultant kardiolog u bolnici Nju Viktorija u Londonu.

Preporučuje i ovsenu kašu, čije je potapanje ključno. Ono oslobađa vlakno zvano beta-glukan, koje formira gust, lepljiv gel dok se kreće kroz creva. Taj gel deluje kao sunđer, upijajući holesterol pre nego što ga telo može apsorbovati i izbaciti ga.

Jetra, kojoj iznenada nedostaje holesterol, mora da izvlači više iz krvotoka da bi to nadoknadila i time snižava ukupni nivo holesterola.

Umerena konzumacija alkohola

Alkohol je još jedan pokretač proizvodnje triglicerida – kada se pije, jetra pretvara više masnih kiselina u trigliceride, što znači da se više tih velikih čestica izbacuje, a više ostataka ostaje.

Najnovije američke dijetetske smernice su potpuno ukinule određene dnevne granice, zamenjujući ih jednostavnijom porukom – pijte manje za bolje zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija je otišla dalje, zaključujući da uopšte ne postoji bezbedan nivo konzumiranja alkohola.

kao što Astroulakis kaže, “nema bezbednijeg nivoa od nule.”

Održavati zdravu težinu

Nije tajna da je višak kilograma loš za srce. Manje je očigledno kako direktno doprinosi nakupljanju preostalog holesterola.

Kako masne ćelije rastu, što se dešava kada se ugojimo, one počinju da ispuštaju trigliceride u krvotok. Da bi se izborila sa ovim viškom, jetra povećava proizvodnju hilomikrona i VLDL-a, onih velikih čestica koje se koriste za prenos masti. To je znak još ostataka bogatih holesterolom.

Istovremeno, višak težine je usko povezan sa insulinskom rezistencijom. To smanjuje aktivnost enzima odgovornih za uklanjanje ovih ostataka.

– To vidimo kod pacijenata koji su veoma gojazni. Oni često imaju veoma visok nivo preostalog holesterola i triglicerida. I znamo da se ti nivoi mogu smanjiti kako gube na težini, bilo kroz ishranu, vežbanje ili lekove – kaže Rijaz Patel, profesor kardiologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Takođe, treba znati i da neko sa potpuno “normalnim” BMI i dalje može imati visok nivo visceralne masti, dublje masti koja se obavija oko organa i posebno je povezana sa povišenim preostalim holesterolom.

Drugim rečima, može da se izgleda zdravo na vagi dok se rizik tiho povećava – nešto što će otkriti samo analiza krvi.

Dobar holesterol: Normalne vrednosti HDL u krvi

Holesterol: Koje su normalne vrednosti masnoća u krvi