“SLUČAJEVE HANTAVIRUSA IMAMO I U SRBIJI” Dr Nestorović detaljno o virusu sa KRUZERA SMRTI: “Dovoljno je samo da udahnete kontaminiran vazduh” (VIDEO)

Drama na kruzeru “MV Hondius” poprima sve ozbiljnije razmere nakon izbijanja hantavirusa, zbog kog su već umrle tri osobe, dok se više putnika i članova posade nalazi pod medicinskim nadzorom. Brod sa oko 150 ljudi, uglavnom turista iz Velike Britanije, SAD i Španije, danima pluta uz obalu zapadne Afrike dok medicinske ekipe pokušavaju da organizuju hitnu evakuaciju zaraženih.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je među obolelima na kruzeru i jedan Britanac koji je već prebačen na lečenje u Južnu Afriku, dok stručnjaci upozoravaju da se virus, poznat kao “mišja groznica“, može preneti u zatvorenim prostorima poput kruzera preko kontaminiranog vazduha i ventilacionih sistema.

O tome kako je moguće da se ovakav virus pojavi na brodu usred okeana za “Jutro na Blic” na našoj televiziji govorio je pulmolog, pedijatar i alergolog Branimir Nestorović. On smatra da je najverovatnije došlo do prisustva zaraženih glodara unutar samog broda i ventilacionog sistema.

Američki bloger Džejk Rosmarin oglasio se na društvenim mrežama direktno sa broda.

Putnici udisali kontaminiran vazduh

Nestorović je objasnio da se hantavirus najčešće prenosi vazduhom, odnosno udisanjem čestica koje nastaju nakon što se osuši urin zaraženih glodara.

Kako kaže, virus potom dospeva u vazduh, a u slučaju kruzera verovatno se proširio kroz ventilacioni sistem broda. Upravo zbog toga smatra da putnici nisu morali da imaju direktan kontakt sa pacovima ili miševima da bi se zarazili, već je bilo dovoljno da udišu kontaminiran vazduh u zatvorenom prostoru.

Dva oblika bolesti

Govoreći o posledicama infekcije, naveo je da hantavirus može izazvati dva oblika bolesti.

Prvi je respiratorni oblik koji podseća na teško zapaljenje pluća i može imati smrtnost do 30 odsto.

Međutim, upozorava da je mnogo opasniji oblik koji napada bubrege, odnosno hemolitičko-uremički sindrom, jer kod velikog broja obolelih ostaju trajna oštećenja bubrega čak i kada prežive bolest.

Početni simptomi liče na trovanje hranom

Dr Nestorović je objasnio da početni simptomi hantavirusa mogu ličiti na stomačne tegobe ili trovanje hranom, zbog čega bolest u početku može da zavara.

Kako kaže, kod opasnijeg, bubrežnog oblika bolesti smrtnost je znatno veća, dok plućni oblik prati simptome slične teškom zapaljenju pluća – visoka temperatura, kašalj i otežano disanje.

Prvi zaraženi bili preblizu glodara

Kada je reč o samom kruzeru, Nestorović smatra da je gotovo sigurno da su se na brodu nalazili zaraženi pacovi ili miševi, odnosno njihovo gnezdo, iz kog se virus proširio dalje kroz ventilaciju.

Dodao je i da pretpostavlja da su prvi zaraženi putnici bili smešteni u kabinama blizu mesta gde su se nalazili glodari, pa su zbog toga prvi bili izloženi virusu.

– Leto je, virusi su leti dosta neotporni na ultravioletne zrake. Prema tome dovoljno je da izađeš malo na sunce, da provedeš na palubi i virus ne može da preživi. Tako da pretpostavljam da cirkuliše u tom zatvorenom krugu – rekao je dr Nestorović.

“Često ostane trajno oštećena funkcija bubrega”

Nestorović se takođe dotakao i činjenice da i dalje nisu objavljeni detalji analiza na osnovu kojih je utvrđeno da je reč o hantavirusu. Objasnio je da se takva dijagnoza može potvrditi isključivo specifičnim testovima iz krvi i da nije moguće olako zaključiti o kojoj infekciji je reč.

Osvrnuo se i na navode Svetske zdravstvene organizacije da se ne može potpuno isključiti mogućnost prenosa sa čoveka na čoveka, nakon što su pojedini zaraženi bili u bliskom kontaktu.

Godišnje u Srbiji desetak slučajeva hantavirusa

– Mi imamo svake godine u Srbiji, kod mene na mojoj bivšoj klinici, uvek je bilo bar desetak takvih slučajeva kod dece i kod odraslih koji imaju taj hantavirus. To se najčešće događa kad deca odu, recimo, kod babe i dede na selo, pa tu ima neki ambar, ima miševa, pacova i onda se zaraze, jako je ozbiljna bolest. Javlja se poremećaj, to je zgrušavanje krvi, moraju da idu na dijalizu. Često ostane trajno oštećena funkcija bubrega. Prema tome, nije to toliko nepoznata bolest, ali nije mnogo česta zato što nema mnogo direktnih kontakata između ljudi i glodara – objasnio je.

Iako je slučaj sa kruzera izazvao veliku pažnju zbog smrti putnika i sumnje na opasan virus usred okeana, Nestorović smatra da hantavirus nije nova ni nepoznata bolest, već ozbiljna infekcija koja se uglavnom prenosi preko zaraženih glodara i zatvorenih prostora.

Prema poslednjim informacijama, prvi preminuli putnik ostavljen je na ostrvu Sveta Jelena u Južnom Atlantiku, dok je njegova supruga preminula na aerodromu u Južnoafričkoj Republici. Treći slučaj odnosi se na britanskog državljanina koji je završio na intenzivnoj nezi u Johanesburgu, gde je i potvrđena sumnja na hantavirus.

Upravo kroz te slučajeve Nestorović je pokušao da ukaže koliko su danas svet i putovanja povezani, navodeći da se zarazne bolesti više ne mogu vezivati samo za jedan deo planete.

Kao glavnu poruku ističe da su moderna putovanja i globalna povezanost promenili način širenja zaraza, pa danas praktično nema bolesti koja može ostati ograničena samo na jedan deo sveta.