U legendarnoj komediji “Radovan III” ćerka glavnog junaka Georgina godinama ima stomak do zuba, ali nikako da se porodi. U dlaku isto je i sa studentima blokaderima i njihovom famoznom “izbornom listom”: sad će, samo što nije, evo je… a na kraju ispadne komedija.
Iako kompletnog spiska nema, a kad će i da li će – ne zna se… dovoljno se zna da bude i smešno i tužno. Iako su nam najavljivali kompletan reset društva, nova pravila ponašanja u politici i nove ljude, blokaderi se spremaju za izbore s likovima iz druge lige starog režima, izraubovanim i godinama i dosadašnjim lošim radom.
Rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić bestramno se švercuje uz studente iako će za dve godine u penziju; Božu Prelevića nam poturaju kao “novu ličnost” iako je još pre četvrt veka bio ministar policije; obnovu morala blokaderi planiraju sa Zdenkom Tomanovićem, adokatom koji je zastupao Mirjanu Marković i branio Jocu Amsterdama i predsednicu crnogorskog Vrhovnog suda Vesnu Medenicu, osuđenu zbog korupcije…
Ali mora da nešto škripi u kompletiranju liste od 250 imena. Ili nema dovoljno onih koji se zanose pobedom blokadera, ili kreatori liste kriju od javnosti istraživanja koja im predviđaju izborni krah, pa nastoje da se povade zahvatajući što više političkih opcija. Tako smo ovih dana s nelagodom posmatrali protivprirodni čin u kojem je aktivnu stranu predstavljao Srđan Milivojević, predsednik nečega što je bilo stranka pod nazivom Demokratska.
Kažemo “bilo” jer se Milivojević na zahtev blokadera odrekao delovanja Demokratske stranke u naredne četiri godine, utopivši je u fatamorganu nazvanu “blokaderska izborna lista”. I sada, pošto je izvršio eutanaziju nad partijom koja je u svoje vreme vladala Srbijom, nastavlja da sramoti uspomenu na nju.
Milivojević je gostovao u podkastu Dejana Petra Zlatanovića, javnosti i organima gonjenja poznatog po slučaju iz 2023. godine kad je predsedniku Srbije pretio ubistvom: “Ko potpiše, njega ubiše.” U razgovoru sa Zlatanovićem, Milivojević je izjavio da će “s Milom Lomparom rušiti Vučića” i da se Vučić “dogovorio da Srbiju uvede u NATO”.
Nećemo se sad baviti ideološkim stavovima ni novog advokata blokadera Zlatanovića ni Milivojevića, što rekao Klint Istvud u “Prljavom Hariju”, “mišljenje je kao du*e, ima ga svako”. Ovaj nas slučaj zanima samo kao ilustracija idejne i svake druge konfuzije koja vlada među blokaderima i njihovim izabranicima iz drugoligaške postave starog režima.
Goran Ješić, bivši potpredsednik Demokratske stranke, za Lompara kaže da je “bedni blavor”, a Žarko Korać, Đinđićev zamenik u vladi, Mila Lompara otvoreno naziva fašistom. Milivojević takvog čoveka uvodi na blokadersku listu, daje mu podršku, iako bi, na papiru bar, trebalo da su nebo i zemlja. Ovako su dva krompira.
Nule.
Isti taj Žarko Korać, zgrožen zahtevom blokadera da opozicija ne izlazi na izbore (“to je zastrašujuće, toga nema nigde u Evropi”) konstatuje da javnost uopšte ne zna kakva je politika te liste niti kakve bi konkretne stavove zastupala u ključnim društvenim i državnim pitanjima. Posle Milivojevićevog gostovanja kod Zlatanovića, javnost to zna još manje.
Jer Lompar i Zlatanović su na dijametralno suprotnoj strani od Strazbura i Evropskog parlamenta, gde blokaderi svako malo, tužakajući Srbiju, traže podršku za svoju politiku.
U kakvoj su panici od poraza na izborima možda ipak najbolje svedoči činjenica da oni što nisu izbijali iz Brisela, što su davali Kosovo i što su tražili sankcije za Rusiju i kidanje svih veza njom, sada Vučića optužuju da je za NATO?! Baš njega, koji je svakog bogovetnog dana naglašavao da Srbija ima svoj put i da neće ulaziti u takve saveze!
Kako god bilo, jedno postaje sve jasnije: niko više ne zna za kakvu politiku blokaderi traže svoj glas.
U teoriji, trebalo bi da se Lompar i Milivojević, Tomanović i Prelević, sve “student do studenta”, dogovore i obaveste javnost. Ali u praksi – a to je dokazano dosadašnjim decenijama njihovog bavljenja politikom – ni jedan od njih ne može da se dogovori ni sa samim sobom.