BLOKADERI SE OZBILJNO UZDAJU U NASILNE METODE! Analitičari upozoravaju: Nasilje u subotu samo proba za predstavu koju spremaju za dan izbora

Posle scena nasilja koje su u subotu, 23. maja, na ulicama Beograda isprovocirali najekstremniji delovi blokaderskog pokreta, sasvim je opravdano strahovati da je to bila neka vrsta probe za predstojeće izbore, odnosno scenario koji se priprema nakon glasanja. Iako su izbori već najavljeni u prilično preciznom terminu – za kraj septembra ili najkasnije polovinu novembra – blokaderi su organizovali veliki protest i sa njega uputili jedini zahtev da se raspišu izbori.

To samo potvrđuje da su izbori od samog početka blokada bili tek formalni povod da se ide u dublje političko nezadovoljstvo, ocenjuju sagovornici Kurira.

Oni upozoravaju da eskalacija nasilja na ulicama ukazuje na obrazac ponašanja koji bi mogao da se ponovi i intenzivira u postizbornom periodu, posebno ukoliko rezultati ne budu po volji blokadera.

Hoće vlast bez naroda

Politički analitičar Stevica Deđanski kaže za Kurir da se od promotera nasilja ništa drugo i ne može očekivati nego nasilje.

– Nasilno rušenje države im je od početka bio cilj, od kada su glumili da se ne bave politikom do momenta kad se otvoreno bave politikom, čak ne dajući drugima da se bave politikom. Oni samo promovišu nasilje, ali to, naravno, ne može biti dovoljno da bi se pobedilo na izborima. Zato im je oduvek bilo važno da osvoje vlast bez izbora. Na sreću, sve je manje onih koji ih slede u tome, ljudi ne žele nasilje i sklanjaju se odatle. Već dugo se pribojavam da je njima cilj da izazovu nasilje tokom izbornog dana. Kada budu izgubili, bojim se da će se spremiti za veliko nasilje pričom o nepriznavanju izbora. Oni ne mogu ništa da organizuju jer hoće vlast bez naroda. To Srbija ne sme da dozvoli i država će to morati da spreči. Ovo je bila neka vrsta generalne probe i biće ih verovatno još – naglašava Deđanski.

Istoričar Ognjen Karanović kaže za Kurir da je najveća besmislica baš to što blokaderi traže izbore, koji su već najavljeni i za koje je precizirano u kom roku će biti organizovani.

– Ali njima nisu cilj izbori, oni znaju da te izbore gube, te se zato i ovako ponašaju. Otud i scene nasilja, napad na policiju, na predsednika Srbije i druge institucije, otud sav haos koji iz dana u dan proizvode evo već više od godinu i po. Oni ne žele razrešenje političko-društvene krize u izbornom procesu zato što su svesni da građani Srbije njima ne veruju i da ih ne žele. Blokaderi žele vlast koju mogu da dobiju na ulici, dakle državnim prevratom, vaninstitucionalno, mimo demokratskih principa i načela. Negde je i logično da takva grupacija nastupa na nasilan način, kao što smo videli i u subotu – kaže Graovac i dodaje:

“Ulica je opasan teren za svako društvo”

– Oni predstavljaju lažnu elitu koja zapravo sve duguje ovoj državi, a država njima apsolutno ništa ne duguje jer im je sve već dala. Jedino što oni nemaju i za čim čeznu je politička vlast za interes i račun političkih i geopolitičkih centara moći u regionu i svetu, tamo gde se nalaze prave gazde ove obojene revolucije. Nasilje je njihova priroda i politika – upozorava Karanović.

Potpredsednik Centra za nacionalnu politiku Ljubomir Đurić objašnjava za Kurir da svaki incident može biti mnogo veća eskalacija u ovako polarizovanom društvu.

– Incidenti i nasilje koje smo videli u subotu svakako ne doprinose smirivanju političke atmosfere i važno je da svi akteri, bez obzira na političku pripadnost, pokažu odgovornost i uzdrže se od retorike i poteza koji mogu dodatno podići tenzije. U društvu koje je već duboko polarizovano svaki incident može biti mnogo veća eskalacija. To ne mora nužno predstavljati šta bi se dogodilo na dan posle izbora, ali je pokazatelj koliko je poverenje između vlasti, opozicije i dela građana narušeno. Kada institucije nemaju pun kredibilitet u očima jednog dela javnosti, politička borba se seli na ulicu, a to je opasan teren za svako društvo. Kada je reč o izborima, postoje dva paralelna procesa. S jedne strane, vlast očigledno šalje signal da će izbora biti i vremenski okvir je već prilično jasno naznačen. S druge strane, deo protestnog pokreta očigledno ne traži samo formalno raspisivanje izbora, već pokušava da održi politički i društveni pritisak kako bi uticao na uslove u kojima će se ti izbori održati, kao i na širu političku atmosferu – zaključuje Đurić.

Kurir Politika